BROJ 3

INFO INFO INFO INFO INFO INFO INFO

RIBA IZ KONZERVE ­ŠTITI OD DEBLJINE

Masna riba u kombinaciji sa jednim satom šetnje recept je za zdravlje i mršavljenje

Ako su vaše omiljeno jelo sardine iz konzerve ili za večeru volite da pojedete neku masniju ribu, samo nastavite sa takvim prehrambenim navikama jer će vam one osigurati zdravlje i sprečiti prekomerno debljanje.
Zna se da masne kiseline iz ribe usporavaju proces starenja ljudskog mozga, ali je nova studija australijskih naučnika otkrila da riba može pomoći i gojaznim osobama. Pokazalo se da mogu izgubiti znatan broj suvišnih kilograma ako svaki dan unose dozu omega-3 masnih kiselina i pritom umereno vežbaju. Dovoljna je čak i šetnja od 45 minuta. Ali uspešna je samo kombinacija ribe i vežbanja. Kod onih koji su jeli ribu, a nisu vežbali ili obrnuto, koji su vežbali bez konzumiranja ribe, nije bilo rezultata u mršavljenju.
Riblje ulje povećava elastičnost zidova krvnih sudova i poboljšava protok krvi prema mišićima tokom vežbanja.

KRATKI I JASNI SAVETI ZA ISHRANU DIJABETIČARA

  • Jedite uvek u isto vreme i kontrolišite nivo šećera u krvi.
  • Jedine pet voćki i komada povrća dnevno jer su njihova vlakna dobročinitelji za dijabetičare: usporavaju apsorpciju glukoze u krvi iz creva.
  • Koncentrišite se na lisnato povrće, supe i sokove od povrća.. U svoju ishranu uključite paradajz, krastavac, šargarepu, luk, španat, pasulj, gorku tikvu i zelje. Takođe, sokovi jabuke, limuna i sličnih agruma su korisni ali  zaobiđite banane, mango, grožđe i papaju.
  • Povrće koje sadrži puno ugljenih hidrata, poput krompira se ne preporučuje.
  • Jedite puno skroba, koji se nalazi u hlebu, žitaricama i kukuruzu. Ne morate u potpunosti izbaciti šećer i slatkiše, ali budite više nego umereni. Izbegavajte torte, keks, sušeno voće i ulje pri kuvanju.

I ne zaboravite – osim pravilne ishrane morate se strogo pridržavati sledećih pravila:

  • NE SMETE PUŠITI
  • NE SMETE PITI ALKOHOL
  • NE SMETE NEKONTROLISANO UNOSITI ŠEĆER U ORGANIZAM
  • BAVITE SE VEŽBOM KOLIKO VAM TO DOPUŠTA VAŠE STANJE

PASIVNO PUŠENJE POVEZANO SA GUBITKOM SLUHA

DORUČAK­ ČUVA VITKOST

Dobar doručak osigurava energiju potrebnu za dug i naporan dan, poboljšava mentalno i telesno stanje te pomaže mršavljenje

Ljudi koji jedu doručak mršave, a oni koji ga preskaču dobijaju kilograme. Najvažniji obrok dana jednako je zanemaren među mlađim i starijim generacijama, a velika tajna privikavanja na jutarnji obed je obična navika. Nova istraživanja upućuju da svakodnevno odvajanje vremena za dobar doručak nije samo ključ zdrave i uravnotežene ishrane nego je i najpozitivnija odluka koju možete doneti ako želite da izgubite kilograme. Doručak povećava dnevni unos vlakana i oprskbljuje organizam sa više zaštitnih hranjivih materija kao što su vitamini i minerali.

SPAVANJE U DOBRO OSVETLJENIM PROSTORIJAMA

Naučnici u Velsu su sproveli istraživanje posle kojeg tvrde da spavanje u dobro osvetljenoj prostoriji može da spreči probleme koje mnoge osobe obolele od dijabetesa imaju sa vidom

Oko 10% dijabetičara je pogođeno retinopatijom – poremećajem koji za posledicu može imati ozbiljno narušavanje vida, pa čak i slepilo. Retinopatija se javlja u situacijama kad sitni krvni sudovi u oku puknu ili budu blokirane, što oštećuje mrežnicu zbog nedostatka kiseonika.

Ako se rano uoči, retinopatija se uspešno tretira promenom načina ishrane ili hirurškim zahvatom.

Posebni problemi za dijabetičare (koji ionako pate od problema s distribucijom kiseonika po telu) nastaju noću, jer je oku u mraku potrebno više kiseonika.

Naučnici koji su sproveli ovo istraživanje tvrde da svetlost može proći i kroz očni kapak dok osoba spava, sprečavajući na taj način dodatno naprezanje oka uz mali nivo dostupnog kiseonika.

Na taj način se značajno smanjuje i rizik od oštećenja mrežnjače.

CRNI LUK

Za jačanje srca, za visok krvni pritisak, otklanjanje nesanice i nervoze, olakšava iskašljavanje, reguliše šećer u krvi, deluje kao diuretik i laksativno sredstvo, pomaze kod nesvestice, reguliše probavu, leči upalu krajnika i promuklost, bolesti pluća i bronhija, vodenu bolest, ublazuje bol, leči rane i otekline, visoku temperaturu, sprečava zgrušavanje krvi, pomaže kod začepljenja koronarne arterije, sprečava opadanje kose, otklanja žuljeve

Crni luk (Allium cepa L.) je veoma rasprostranjena biljka, najverovatnije poreklom iz Azije,
poznatiji ali ne i priznatiji od belog luka. Analizom njegove biološke vrednosti može se zaključiti
da on ni po čemu, čak ni u svojim lekovitim svojstvima, ne zaostaje iza belog luka. Možda ga, u ponečemu, čak i nadmašuje.
Za jelo se koristi preko cele godine: mladi luk u proleće, nedozrela glavica u toku leta i zrela lukovica preko zime. Pogrešno je odbacivati nadzemni deo mladog luka, jer on nije ništa manje vredan od glavice. Što se hranljivosti tiče, u crnom luku ima najviše ugljenih hidrata i zanemarljivo malo belančevina i masti. Osušene, zrele glavice, znatno su vrednije u kaloričnim smislu. No, osnovu biološke vrednosti luka čine svakako minerali i vitamini. Pored znatnog prisustva mineralnih soli, naročito kalijuma i sumpora, i raznih oligoelemenata, crni luk je bogat vitaminima (B1, B2, C, E, K,P)  a ima i karotina (provitamin A), glikozida, eteričnih ulja,
biljnih hormona sličnih insulinu, bakterostatike i baktericidne fitoncide…

SMEH PROTIV ­BORA, BOLESTI I DEBLJINE

Da biste dobili bitku sa godinama koje neumoljivo prolaze i što duže ostali mladi, pre svega utičite na svoje raspoloženje i što češće uživajte u zdravom smehu, koji će sačuvati mladost i duha i tela, a lice zaštititi od “zabrinutih” bora. Stalno nezadovoljstvo, strogi kriterijumi na poslu i u porodici ili razmišljanja o bivšim ljubavima uzrokuju stalno prisutno neraspoloženje, koje se ispisano borama počinje ocrtavati na našem licu. Ne borimo li se protiv tog neprijatelja, plima lošeg raspoloženja potpuno će nas preplaviti, što će otvoriti  vrata stresu, koji će dalje pokrenuti celu lavinu fizičkih i psihičkih problema.
Poznato je da stres pogoduje taloženju masnih naslaga i prekomernoj težini, ali je manje poznato da se deblji ljudi puno teže od vitkih kasnije rešavaju nakupljenog stresa, pa sve to postaje zatvoreni krug, što na kraju vodi u mračne hodnike depresije.

ŽENE DESET GODINA ŽIVOTA PROVEDU NA DIJETI 

Četvrtina žena uopšte ne gubi kilograme, a polovina odlazi na česte dijete jer ne uspeva da zadrži težinu koju njima postižu.                                                                                        U svojoj nameri da postignu figuru svojih snova žene potroše gotovo deset godina svog života na dijetama. Prosečna žena godišnje ode na dve dijete, a svaka od njih u proseku traje pet nedelja. To se nakupi do 104 dijete u dobu od 18. do 70. godine života. Vremenski, žene su u svom životnom veku celu jednu deceniju na dijeti.                      Jedna od deset žena na dijetama je i češće od dva puta godišnje, te u svom životu 25 godina provede strogo pazeći na ishranu.

ŽUTI PIRINAČ

Žuti pirinač sadrži više vlakana, minerala i vitamina, i ne diže toliko brzo nivo šećera u krvi kao beli pirinač. Učestalo konzumiranje belog pirinča podstiče pojavu dijabetesa tipa 2, dok je opasnost od razvoja tog oboljenja manja ako se konzumira žuti (integralni) pirinač, pokazali su rezultati američkog istraživanja

Naučnici sa Harvarda su došli do tog rezultata obavivši analizu konzumiranja belog i žutog pirinča kod 157.463 žene i 39.756 muškaraca u periodu od 14 do 20 godina, prenele su svetske agencije. Oni su ustanovili da su osobe koje konzumiraju beli pirinač pet puta nedeljno izložene 17 odsto većoj opasnosti od razvoja dijabetesa tipa 2 od onih koji ga jedu samo jednom mesečno. Među osobama koje su jele žuti pirinač dva ili više puta sedmično opasnost od pojave dijabetesa bila je manja za 11 odsto u odnosu na one koje su jele beli pirinač samo jednom mesečno. Istraživanje je, kako su naveli naučnici, pokazalo da zamena konzumiranja belog pirinča žutim ili nekim drugim žitaricama, kao što su cela zrna žita i ječma, smanjuje za 36 odsto opasnost od razvoja dijabetesa. Žuti pirinač sadrži više vlakana, minerala i vitamina, i ne diže toliko brzo nivo šećera u krvi kao beli pirinač, istakli su istraživači.

http://www.herbateka.eu

ISKUSTVA – INSULINSKA TERAPIJA NIJE BAUK

Insulin je hormon neophodan za pravilan rad svih funkcija u organizmu, bilo da ste osoba sa tipom 1 dijabetesa, gde ne postoji lučenje insulina, ili ste tip 2, kod koga ili ima nedovoljno insulina, ili organizam ne reaguje na izlučenu količinu

Mića već godinama ima povišen nivo šećera u krvi i doktorka mu je dala tablete. Osim što je pio lekove redovno, ničeg drugog se nije pridržavao. Jeo je i pio sve kao i ranije. Ženu je često prozivao da mu ona zabranjuje da jede i da neće da mu sprema hranu koju voli, da hoće da ga uništi i tome slično. Ona ga je molila, pokušala lepim, pa ružnim i na kraju, kada je videla da nema nikakve koristi, digla ruke od prepiranja.

Poslednjih meseci primetila je da je Mića mnogo smršao, iako mu je apetit više nego odličan. Pio je dosta tečnosti, čak se i noću budio par puta da mokri.

Jedva ga je dovukla ponovo kod lekara, i to tek kada se Mića požalio da mu već izvesno vreme trnu prsti na nogama. Znala je ona odavno da mu taj šećer nije dobro regulisan, ali šta vredi kad nije hteo da sluša. Sad se, izgleda, malo uplašio i pristao da ode na pregled i ujutro da krv i urin na analizu.

Na laboratorijskim nalazima šećer mu je bio 18! U urinu tri krstića za šećer!

Doktorka se uzobilji i reče Mići: – Ajde sad mi lepo reci šta si radio i kako si živeo od našeg poslednjeg viđenja. Da li si slušao moje savete?

– Pa, doktorka, ja sam probao da živim kako ste mi rekli, nije loša ta hrana, ali malo mi ‘leba. Ja bez 3-4 parčeta ‘leba kao da nisam ni jeo. I ne mogu bez slaninice i tako toga. Eto, jedno veče sam se kladio sa prijateljima da ako kasno uveče pojedem pola kile ‘leba i paket viršli, da će šećer da mi bude dobar. I bio je ujutro, doktorka, znate koliko? Čista petica! Merio sam!

– E, moj Mićo, sad će tebi doktorka da objasni šta si uradio sa tim hlebom i viršlama. Pankreas ima određenu količinu insulina u svom ‘rezervoaru’ i bitno je da ga ne opterećuješ puno sa hranom i pićem. Kad se tako najedeš, ti ga svaki put polako cediš kao sunđer. Sad ti je pankreas u takvom stanju da nemaš više svog insulina, sve si iscedio.

– Pa, kako doktorka, kako mislite iscedio?

– Lepo, nemaš više rezervi insulina u svom telu i zato ti je loše.

– I šta ćemo sada, doktorka? – upita Mića nervozno.

– Moraćeš na insulin, eto šta ćemo. Primaćeš za početak jednom ili dva puta dnevno, pa ćemo da vidimo kako ti se šećer ponaša i određivati terapiju.

– Na insulin!? – reće Mića iznenađeno. – Ma, ni mrtav! Uvek sam govorio, sve ću da radim samo neću na insulin!

– Mićo, ako ne budeš primao insulin, za koji mesec bi mogao da ostaneš bez noge ili da ti otkažu bubrezi, srce, ili da izgubiš vid. Eto, već se žališ da ti noge trnu. Insulin je jedino rešenje, ako misliš da doživiš lepu starost. I bolje ćeš se osećati nego sada.

Tu se Mića malo pribere, shvati da mora da posluša, inače, ode voz.

ŠTA NAM JE ČINITI?

Ovo je jedna od tipičnih priča na koje nailazimo kod ljudi koji imaju dijabetes tip 2, a koji se nisu pridržavali prvobitnih uputstava svojih lekara kada im je dijabetes otkriven.

Insulin je hormon neophodan za pravilan rad svih funkcija u organizmu, bilo da ste osoba sa tipom 1 dijabetesa, gde ne postoji lučenje insulina, ili ste tip 2, kod koga ili ima nedovoljno insulina, ili organizam ne reaguje na izlučenu količinu.

Ugljeni hidrati iz hrane koju unesemo se pretvaraju u šećere, oni su energija za naše ćelije. Da bi energija iz hrane ušla u naše ćelije, potreban je insulin. Insulin je „ključ“ koji otvara vrata svake ćelije i omogućava njen nesmetan rad. Ako insulina nema, ćelija ostaje zaključana, dok se šećeri talože u našim krvnim sudovima. Tako nastaje povišen nivo šećera u krvi.

O štetnostima povišenog nivoa šećera u krvi možemo pisati mnogo, ali ukratko – ako ovo stanje potraje, dolazi do oštećenja krvnih sudova i odumiranja pojedinih tkiva, a od organa najčešće stradaju bubrezi, srce, oči i udovi.

Cilj terapije insulinom je nadoknada oštećenog i/ili nedovoljnog delovanja insulina u organizmu. Terapija se prilagođava svakoj osobi ponaosob i zavisi od tipa šećerne bolesti, kako je šećerna bolest regulisana, od mogućnosti i spremnosti da se osoba obuči za davanje insulina, od životnog stila, od mogućnosti da sprovodi samokontrole šećera i od uzrasta.

Izbor preparata insulina obavlja lekar na osnovu uvida u lečenje. Lečenje se po pravilu započinje humanim insulinima, a u slučaju neuspeha terapije ovom vrstom insulina mogu se primeniti insulinski analozi.

Kod osoba sa tipom 1 šećerne bolesti primenjuje se po pravilu režim intenzivirane insulinske terapije sa 4 dnevne doze insulina. U slučaju neuspeha ove terapije može se preći na primenu insulinske pumpe, koja programirano ubrizgava određenu količinu insulina tokom 24 sata.

Kod osoba sa tipom 2 šećerne bolesti primenjuje se po pravilu režim sa 1 ili 2 dnevne doze insulina, uz nastavak i modifikaciju terapije tabletama.

Kada počnete sa primenom insulinske terapije, važno je da razumete njene mehanizme. Svaki insulin deluje u nekom određenom intervalu i ima periode svoj najjačeg dejstva. Zato je najbolje da se konsultujete sa lekarom i upoznate insulin koji primate.

Takođe, morate redovno da merite šećer u krvi, odnosno nabavite aparat i tračice za samokontrolu. Tako ćete znati da li terapija koja vam je preporučena daje dobre rezultate.

Međutim, nije samo davanje insulina i merenje šećera dovoljno.

U terapiji dijabetesa važe 3 pravila:

  1. Fizička aktivnost
  2. Ishrana
  3. Terapija (insulinom, tabletama, ili kombinovano)

Prvo ćete voditi računa da svaki dan budete aktivni i da makar u brzoj šetnji provedete 30 minuta. To će poboljšati stanje organizma i pokrenuti cirkulaciju insulina koji ste dali. Samim tim je moguće i da smanjite količinu insulina koju ćete davati, da vam šećer u krvi ne bi bio suviše nizak.

Drugo, vodite računa o unosu ugljenih hidrata iz hrane. Kao što smo rekli na početku teksta, to su šećeri i oni vam direktno utiču na stanje organizma. Najviše šećera imaju beli hleb i peciva, beli pirinač, testenina, krompir. Poželjno je da izbacite slatkiše iz ishrane, ali ako pojedete pola kile hleba – to vam je isto kao da ste pojeli dva parčeta torte. Jedna kašika brašna i jedna kašika šećera će jednako podići nivo šećera u krvi, uglavnom do istog nivoa. Masnoće smanjite na najmanju moguću meru, jer sem metabolisanja ugljenih hidrata, kod osoba sa dijabetesom je poremećeno i metabolisanje masti.

Treće, koliku ćete dozu insulina dati svakog dana zavisi od toga da li ste ispoštovali prva dva pravila i opšteg stanja vašeg organizma. Ako ste bili fizički aktivni i hranili se kako vam je savetovano, šećer će vam najčešće biti u granicama zadovoljavajućeg. Tada terapiju, ako daje dobre rezultate, nećete mnogo menjati. Ali, ako sedite ceo dan i ne pazite šta jedete, sigurno će vam biti potrebno mnogo više insulina. Dakle, doza insulina nije uvek ista, jer ni vaš svaki dan nije isti. Bitno je da se pridržavate ovih nekolik osnovnih pravila, redovno merite šećer u krvi i zajedno sa vašim lekarom analizirate rezultate.

Šta je neophodno da znate o podešavanju doze insulina?

–         Doza insulina se najčešće koriguje svaka 2-3 dana

–         Registrujte prvo sve niske vrednosti šećera u toku dana i noći

–         Zatim u konsultaciji sa lekarom odredite ciljnu vrednost šećera na prazan stomak

–         Doza insulina se ne podešava, odnosno ne smanjuje ili ne povećava za više od 2-4 jedinice ili za 10%. Za sve druge specifične situacije, konsultujte se sa svojim lekarom.

Stela Prgomelja

Dijabetološki savez Srbije i Udruženje „Plavi krug“ Beograd

Korisni linkovi:

www.diabeta.net – Dijabetološki savez Srbije

www.diabetes.rs – Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti Zaječar

www.secernabolest.com – Društvo za prevenciju i borbu protiv šećerne bolesti „Pomoravlje“ iz Ćuprije

www.diabetzr.org – Društvo za borbu protiv šećerne bolesti Zrenjanin

www.dijabetes-novisad.org – Društvo za borbu protiv šećerne bolesti grada Novog Sada

www.plavikrug.org – Udruženje za borbu protiv dijabetesa grada Beograda – Plavi krug

DIJABETOLOŠKI SAVEZ SRBIJE

PODIZANJE SVESTI O DIJABETESU

Dijabetološki savez Srbije je udruženje osoba koje žive sa šećernom bolešću (dijabetičara), onih koji žive za (zdravstvenih radnika) i onih koji žive od šećerne bolesti (individualaca – proizvođača zdrave hrane i entuzijasta iz farmaceutske industrije)

Dijabetološki savez Srbije je neprofitna, nevladina edukativna društvena organizacija, osnovana 1997. godine. Postala je članica posmatrač u Internacionalnoj dijabetološkoj federaciji (IDF – International Diabetes Federation) na Svetskom kongresu IDF-a u Mexico City-ju 2000. godine. Punopravni član IDF-a sa pravom na 3 glasa u IDF-u postala je 2003. godine na Svetskom kongresu IDF-a u Parizu. Diabetološki savez Srbije u ovoj organizaciji zastupa i predstavlja osobe sa dijabetesom sa teritorije Srbije na globalnom i evropskom nivou. Učestvuje na redovnim godišnjim sastancima za region Evrope, a svake treće godine na Svetskom kongresu IDF-a ima svoj štand, na kome izlaže rezultate naših udruženja i dostignuća u edukaciji i terapiji dijabetesa.

U svom radu Dijabetoloki savez Srbije je do sada učinio puno toga u edukaciji osoba sa dijabetesom i promociji zdravih stilova života. Izdvojićemo samo neke.

Organizovano je deset izložbi prehrambenih, farmaceutskih, tehničkih i  edukativnih proizvoda za zdrave i osobe sa dijabetesom u prostorijama Privredne komore Srbije, pod nazivom DiaBeta.

Prvi internet sajt o dijabetesu – www.diabeta.net – publikovan je 2002. godine.

Prvi „Video priručnik za osobe sa dijabetesom“, snimljen je 2004. godine, prikazivao se na većini TV stanica u Srbiji, Crnog Gori i Republici Srpskoj.

Organizovano je na desetine kampova za odrasle osobe i edukativnih produženih vikenda za poslovne ljude sa dijabetesom. Nosilac je istraživanja učestalosti dijabetesa u romskoj populaciji.                     Svake godine, zajedno sa aktivistima beogradskog udruženja, proverava nivo šećera u krvi i vrši procenu rizika za nastanak tipa 2 dijabetesa poslanicima u Domu narodne skupštine Srbije.
Dijabetološki savez Srbije u saradnji sa IDF-om, svojom matičnom asocijacijom, sprovodi neophodne pripreme za realizaciju obeležavanja 14. novembra, Svetskog dana dijabetesa, na teme koje određuje IDF. Pripema, prevodi i štampa promotivni materijal vezan za Sveski dan dijabetesa.

Pomaže udruženjima u Srbiji da potrebne poruke i dobijene materijale prezentuju na pravi način u svojim sredinama.

Sarađuje sa štampanim i elektronskim medijima kako bi se u našem narodu podigla svest o dijabetesu kao rastućoj pandemiji i prepoznao plavi krug kao međunarodni simbol za dijabetes. Pruža svu neophodnu pomoć i podršku osnivanju novih udruženja na teritoriji naše zemlje i u okruženju. Takođe, u stalnom je kontaktu sa srodnim savezima i udruženjima koja u svom članstvu mogu imati i osobe sa dijabetesom.

Poslednjih godina Dijabetološki savez Srbije ulaže velike napore u ujedinjenju svih udruženja na teritoriji naše zemlje, sa ciljem da se postane krovna organizacija, koja će jednoglasno i usaglašeno zastupati interese osoba sa dijabetesom, kako u ostvarivanju i proširivanju prava, tako i u poboljšanju uslova zdravstvene zaštite i kvaliteta njihovog života.

KONTAKTIRAJTE NAS

Dijabetološki savez Srbije, Beograd                                                         Telefon: 011 3283-267, 3283-485                                                        Telefaks:  011 3283-578                                                            http://www.diabeta.net

DIJABETES I RAK UMESTO AIDS-A I TUBERKULOZE

Rak, dijabetes i bolesti krvotoka – to su medicinski su izazovi 21. veka. Te bolesti našeg doba su globalan problem i ne pogađaju više samo bogate, visoko razvijene zemlje

Najčešći uzroci smrti danas više nisu zarazne bolesti poput AIDS-a, malarije ili tuberkuloze, već hronične tegobe poput šećerne bolesti ili visokog pritiska. Za 60 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu nisu krive zarazne bolesti, a taj trend je u porastu.

Za naučnike poput Petera Piota, direktora Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu uzroci tih promena su očigledni. Danas sve više ljudi umire od bolesti krvotoka, dijabetesa i preterane debljine, sa izuzetkom Afrike južno od Sahare. Tamo je AIDS i dalje glavni uzrok smrti.

Piot smatra da je takav razvoj posledica promenjenog stila života i loših navika u ishrani, a to znači – previše soli, previše šećera, previše masnoće. Tome još dodatno doprinosi činjenica da jeftina hrana po pravilu nije posebno zdrava. „Treba dodati da se danas manje krećemo nego pre. Sve te faktore koji štete zdravlju Evropljana danas srećemo i u drugim krajevima sveta“, naglašava naučnik.

Moderno društvo, moderne bolesti

Dugo vremena su hronična oboljenja poput prekomerne težine ili visokog pritiska važila kao bolesti blagostanja, bolesti visoko razvijenog društva zapadnih industrijskih zemalja. Ali, to se globalizacijom i urbanizacijom promenilo. I u Africi industrijski proizvedena hrana sve više zamenjuje tradicionalno spremljena jela, u arapskom svetu konzumiraju se tone bezalkoholnih pića punih šećera, a duvanska industrija je područje svog delovanja, zbog strogih zabrana u Americi i Evropi, prebacila na Aziju.

Globalizacija i širenje hroničnih bolesti definitivno su povezani, ali je izraz „bolesti blagostanja“ zastareo, kaže Peka Puska, predsednik Svetske zdravstvene federacije. On ukazuje na činjenicu da se iste bolesti šire i u siromašnijim zemljama i da je faktor rizika od njih i u razvijenim zemljama naročito visok u siromašnijim slojevima. „Siromaštvo prouzrokuje hronične bolesti, a hronične bolesti prouzrokuju siromaštvo“, tvrdi Puska.

Psihičke bolesti godinama zanemarivane

Osamdeset odsto ljudi koji umiru od hroničnih bolesti u međuvremenu dolaze iz zemalja s niskim ili srednjim primanjima i sve više naučnika, političara i međunarodnih organizacija to prepoznaje kao problem. Ali, postoji još jedno široko polje hroničnih bolesti koje su do sada ostale nedovoljno istražene i zanemarene: psihičke bolesti. Od depresije danas pati više od 150 miliona ljudi.

Za Petera Piota radi se o zdravstvenom problemu koji je do sada bio najviše zanemarivan. Problem je, tvrdi Piot, i to što su ljudi koji imaju psihičke probleme u većini zemalja stigmatizirani. Još uvek se zanemaruje činjenica da su psihička oboljenja važan uzrok mnogih drugih bolesti.

„Tako je Generalna skupština Ujedinjenih nacija odlučila da u junu 2011. organizuje konferenciju o bolestima koje nisu zarazne, što je fenomenalno. Ali odlučeno je da na njoj neće biti raspravljano o psihičkim bolestima. To smatram apsolutno šokantnim“, kaže direktor Londonske škole za higijenu i tropske bolesti.

Bolje sprečiti, nego lečiti

Kao jedan od brojnih, delom još neistraženih uzroka sve češćih psihičkih oboljenja, smatra se stres prouzrokovan modernim načinom života. I protiv njega je teško naći lek. Ali protiv bolesti kao što su dijabetes i visoki pritisak može se učiniti puno, pre svega prevencijom, kaže Ala Alvan koji je u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji zadužen za nezarazne bolesti. „Manjim konzumiranjem duvana i alkohola, zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću možete izbeći veliki deo tih bolesti“, tvrdi Ala Alvan.

Ana Korves / Dunja Dragojević – http://www.dw-world.de

AKTIVNOSTI – RAD I SPOSOBNOST ZA RAD

Rad je sastavni deo aktivnosti svakog zdravog čoveka, a posebno dijabetičara, pošto njegovo zdravstveno stanje zahteva angažovanost i kretanje. Ovo ponašanje se odnosi na sve dijabetičare (kao zdravi ljudi), izuzev onih koji imaju smetnje izazvane oštećenjem srca, bubrega, pluća ili jače hipertenzije (povećanog krvnog pritiska)

Mlad dijabetičar (šećerna bolest dobijena u detinjstvu) treba da se psihički i fizički razvije u normalnu ličnost (pod uslovom da su primenjene sve mere savremenog lečenja). On je sposoban za normalno školovanje, ali kod njega treba probuditi interesovanje za obrazovanje u strukama koje neće kasnije zahtevati prekvalifikaciju (u slučaju da to zdravstveno stanje zahteva). Tako, pravilna profesionalna orijentacija, blagovremeno sagledana, postaje snažan motiv za rad u budućoj profesiji.
Postoje struke koje su nepodobne za profesiju dijabetičara, kao što su pekar, poslastičar, kuvar, rad sa životnim namirnicama i dr., zbog trajnog iskušenja između degustacije svoga proizvoda i određenih potreba prema svom zdravlju. Takođe, nepodobne su i struke u kojima može da se ugrozi fizička bezbednost zbog nepredviđenih hipoglikemijskih pojava, kao što su profesionalni vozači, mašinovođe i dr., što povlači i određene zakonske i moralne posledice.

Smena i noćni rad

Dijabetičar je uslovno spospoban za rad u popodnevnoj smeni, pošto je kompletan način lečenja postavljen tako da je njegova fiziološka regularnost vezana za prepodnevni rad. Međutim, malim korigovanjem dnevnog unosa hrane dijabetičar može da se prilagodi za rad u popodnevnoj smeni, ali pod uslovom da taj rad nije „rad pod normom“ (u industriji, fabrikama i dr.), nego odgovarajući obim rada koji se po količini uključuje u određeni vremenski period (nedeljno, mesečno). Uslovna sposobnost za rad u popodnevnoj smeni odnosi se na dijabetičare koji se leče svim vidovima terapije (dijeta, dijeta i tablete, insulin), a imaju „stabilno“ ponašanje dijabetesa na manjim dozama insulina.
Dijabetičari nisu sposobni za noćni rad iz razloga što gube ritam redovnog načina lečenja, čime bitno doprinose oštećenju svog zdravlja, stvarajući uslove za preranu invalidnost, koja je prvenstveno štetna za njih same, a u širem planu za društvenu zajednicu i porodicu obolelog.

Ocena sposobnosti za rad
Ocena sposobnosti ili nesposobnosti za određeni rad jeste najčešći problem dijabetičara koji više godina boluju od šećerne bolesti i imaju mali radni staž, a rade na poslovima koji su takve prirode da su u raskoraku sa njihovim fizičkim zdravljem. Sama šećerna bolest je izuzetno retko predmet ocenjivanja sposobnosti za rad (teški, nestabilni oblici), ali su zato njene posledice (oboljenja krvnih sudova, srca, bubrega i dr.) najčešći predmet za ovakvu procenu.

Oštećenja većeg obima sa posledicama na funkciju vitalnih organa česti su razlog prevremene invalidnosti ili prevremenog penzionisanja. Mladi invalid, penzioner, ima pred sobom jedan problem – da reši pitanje svog opstanka preko dobijene invalidnine ili penzije. Međutim, mlad invalid ili penzioner ostaje nezadovoljna ličnost, jer ovakvim rešenjem svoje egzistencije ne rešava zadovoljavanje i svojih potreba ili potreba porodice. Ovo je osnovni razlog da dijabetičar blagovremeno brine o svom zdravlju, odlažući što je moguće više pojavu bitnijeg oštećenja zdravlja.
Blagovremena profesionalna orijentacija dijabetičara bitnije doprinosi smanjenju invalidnosti, a njihovo kompletno lečenje im omogućava dug, normalan i bezbrižan život.
Dijabetičar je po pravilu dobar radnik (ima potrebu da se dokazuje), pa ne zaslužuje nesocijalne mere ponašanja od strane pojedinaca (najčešće neukih) u sredini u kojoj radi ili živi. Svaki dijabetičar je svestan činjenice da su život i zdravlje jedini i da je u njegovom ličnom i interesu porodice da ih čuva.
Prekvalifikacija za rad je najčešći problem mladog dijabetičara (ređe starijeg). Dokvalifikacija je uglavnom problem starijih dijabetičara (bolest dobijena u srednjim godinama), koji su se bavili poslovima koji sada ne odgovaraju njihovom zdravstvenom stanju. Osim ovih mogućnosti, za dijabetičara može da se nađe izlaz u promeni radnog mesta u okviru iste kvalifikacije. Dijabetičari su nesposobni za vojnu službu.                                                                                          http://www.diabeta.net

STRES I DIJABETES

Sasvim je ispravno mišljenje da stres može dovesti do pojave šećerne bolesti, odnosno pogoršati kontrolu šećerne bolesti. Objašnjivi su i mehanizmi koji dovode do ove pojave i najviše se okrivljuju  stresni hormoni

Šta je stres?
Stres je svaka promena u spoljnoj sredini ili u našem telu koja utiče na nas pozitivno ili negativno. Neki kažu da je stres sve ono što nas izbacuje iz stanja mirovanja ili ravnoteže. Poznati su nam „stresori“ iz spoljne sredine: loše vreme (preterano hladno, vetrovito ili toplo), loše vesti, loše društvo, „presing“ da se ispune obaveze, nedostatak para, vožnja autom, čekanje za prevoz, virusi i bakterije koje mogu izazvati oboljenje, mobilni telefon u trenutku poziva (najviše zrači dok se ne uspostavi veza), buka… čak je samokontrola šećera u krvi, za neke osobe, stresna u momentu dok iščekuju rezultat. Unutrašnji faktori koji utiču kao stres su: temperatura, bolest (svaka infekcija mokraćnih puteva je stres za telo), retinopatija (slabovidost otežava kretanje, čitanje i komunikaciju sa ljudima, što je stalni izvor stresa), nefropatija (veoma često dovodi do iznenadnog skoka pritiska što je stres za telo), kvaran zub i mnogi drugi.

Kako telo reaguje na stres?

Naše telo uvek reaguje na stres i to je dobro. To je odraz spremnosti našeg tela da se bori. Reakcija se odigrava kroz 3 faze:

1. Alarm prvi odgovor na stres je izlučivanje hormona – kateholamina (adrenalina) i kortikosteroida (kortizola) iz nadbubrežne žljezde. Ovi hormoni imaju za cilj brzo oslobađanje energije glikoze (iz rezerve glikogena u jetri), da bi telo moglo da odreaguje aktivacijom mišića. To je naša praiskonska reakcija, ostala još iz vremena kada je čovek morao da beži ili da se bori, kada je napadnut. Danas, čovek je napadnut, ali više psihički, nego fizički. Nije potrebno da beži, niti da se bori ali je reakcija ostala ista skok šećera u krvi.

2. Rezistencija ili adaptacija stres traje dugo i ne prestaje. Hormoni imaju i druga dejstva. Podstiču imunitet da se bori, podstiču srce da radi jače, podstiču sušenje krvnih sudova da bi se više krvi dopremalo u srce i mišiće, podstiču lučenje kiseline u želucu, smanjuju san, izazivaju ustreptalost i teškoće sa disanjem i teraju telo da stalno „pravi“ još glikoze, da se „nađe ako zatreba“. Znači, telo je duže vreme spremno za borbu a fizičke borbe nema. šećer u krvi je povišen, ali se ne troši. Srce i krvni sudovi su spremni, ali se ne iskazuju. Promene se dešavaju na nivou transmitera u mozgu. Povećano je lučenje beta-endorfina, dopamina i noradrenalina. čovek je mentano spreman za borbu i ne može da spava. Ustreptalost se često oseća kao „knedla u grlu“ i „nedostatak vazduha“.

3. Zamor
sve ima svoje trajanje, pa i spremnost tela da odgovori na stres. Telo se zamorilo. Imunitet je odjednom popustio. Zato sledi prehlada ili drugo oboljenje, posle dužeg psihičkog napora. Pojavio se povišeni krvni pritisak. Pojavila se aritmija srca. Pojavio se čir na dvanaestopalačnom crevu. Ustalila se nesanica. Kod žena nastaje poremećaj ciklusa. Kod muškaraca erektilna disfunkcija ili poremećaj u spermatogenezi. Ustalio je zamor čovek je hronično umoran. Sve to dovodi do lošeg raspoloženja depresije ili anksioznosti.

4. Bolest ako stres traje i tokom faze zamora, javljaju se ozbiljne bolesti. Pad imuniteta dovodi do pojave oboljenja kojima se „ne zna uzrok“. To su autoimune bolesti (šećerna bolest, hipertiroeza, oboljenje nadbubrežnih žljedza, vitiligo, ulcerozni kolitis, M. coeliacus, vaskulitis) i maligna oboljenja. Poremećaj u radu kardiovaskularnog sistema dovodi do koronarne bolesti, infarkta srca, povišenog pritiska, povišenih masnoća u krvi.

Kako se čovek brani od stresa?
To zavisi koliko je podučen. Mnogi ljudi se prepuštaju stresu i svojim ponašanjem još više doprinose bolesti. Više puše, više jedu, više piju, stalno se nerviraju. Oni ne znaju kako da se opuste i sebi da pomognu. Manji broj ljudi ode kod lekara i traži lek za lupanje srca, knedlu u grlu, nedostatak vazduha, povišen pritisak, nesanicu, nervozu. Uobičajeni lekovi koji im se prepisuju su: beta blokeri (propranolol, inderal, presolol, atenolol, prinorm), anksiolitici (bensedin, bromazepam, xalol) i antidepresivi (demetrin, amizol, miansan). Dobiju savet da se pravilno hrane i da smanje pušenje. Koliko to lekovi i saveti pomažu? Još manji broj ljudi nauči neku od tehnika relaksacije, meditacije, počne da izlazi iz kuće u prirodu, da se rekreira i da se druži sa pozitivnim ljudima. Ovi ljudi se najispravnije bore sa stresom.

Ima li još nešto što može pomoći odgovoru našeg tela na stres?
Ima to su adaptogene biljke. Termin „adaptogena biljka“ ušao je u medicinu 1949. godine i uveo ga je ruski naučnik dr Nikolaj Lazarev. „Adaptogen“ je definisan kao supstanca koja može da uskladi i harmonizuje odgovor tela na fizičke, hemijske, biološke i psihičke podražaje iz spoljne i unutrašnje sredine. Godine 1969. naučnici Brekhman i Dardymov su tačno definisali zahteve koje mora da ispuni ekstrakt ili aktivni princip biljke da bi se dobio naziv „adaptogena“ biljka.

Tabela 1 prikazuje adaptogene biljke koje se najviše koriste.

Biljke i postoje u prirodi da bi harmonizovale funkciju našeg tela. Mnogima pomaže i to što gledaju u „zelenilo“ i što neguju biljke. Mnogi ljudi svakodnevno piju čajeve od različitih biljaka i uočili su da im različite biljke pomažu za različita oboljenja. Ljudi koji su stalno izloženi stresu, pr. u Sibiru, hladnoj i vlažnoj klimi, kuvaju čaj od biljke Rhodiole roseae (zove se još i „arktička ruža“ ili „zlatni koren“). Ta biljka im pomaže da se „adaptiraju“ odnosno prilagode svoje telo oštroj klimi. Ekstrakti biljke rozavin, rozin, rodiolin, salidrozid, smanjuju lučenje hormona kateholamina i kortizola, kao odgovor na stres. Upotreba čaja od arktičke ruže smanjuje pojavu povišenog pritiska, šećera u krvi, nesanice, nervoze. Ako se telo adaptira na stres, čovek živi duže. Zato ljudi u Sibiru žive dugo, iako u veoma nepovoljnim uslovima. Oni su naučili da iskoriste „ono što im priroda pruža“.

Rhodiola rosea je prva među adaptogenim biljkama. Ima 28 aktivna principa, flavonoida, tanina, glikozida i antioksidanasa, od kojih su najvažniji navedeni. Ova biljka najviše može da koristi savremenom čoveku da se adaptira na stres. Ima zaštitno dejstvo na kardiovaskularni sistem i antikancersko dejstvo. Ekstrakt ove biljke je testiran i kod nas, na VMA, može se nabaviti u vidu kapsula, i možete ga poručiti ovde.

Asist. dr sci. med. Teodora Beljić /  http://www.diabeta.net
Tabela 1. Adaptogene biljke

Rhodiola rosea – Artička ruža
Panax ginseng – Korejski žen-šen
Withania somnifera – Ašvaganda
Schizandra chinensis – Kineska magnolija, šizandra
Eleutherococcus senticosus – Sibirski žen-šen
Ganoderma Lucidum – Reiši pečurka
Acanthaceae – Andrographis paniculata
Cicer arietinum – vrsta stočnog graška

ŠTA ZNAČI IMATI PRETERANU TELESNU TEŽINU

 

Od samog rođenja, važno je koliko ste teški i ishranjeni. Možda i ne znate kolika je bila vaša težina na rođenju. Većina beba, na rođenju, ima oko 3,5 kg ali neke bebe imaju 2 kg pa i manje. Bebe rastu jako brzo i bivaju sve teže i svi su srećni jer to znači da dobro napreduju i da su sve veće i snažnije

I dok dalje rastete, vaša telesna težina i dalje je važna. To je nešto što vaši roditelji i doktori stalno prate. Kada odete na sistematski pregled, doktor će u vaš karton upisati vašu telesnu visinu i težinu i uporediti je sa onom koju ste imali na prethodnom pregledu. Vaš doktor želi da proveri da li imate normalnu telesnu težinu jer i kad je ona manja i kad je veća, to nije zdravo i može biti problem. U sadašnje vreme, biti punačak (imati težinu veću nego što je to normalno) veći je problem nego biti pothranjen.
U poslednjih 30 godina u zemljama zapada sve je više dece sa preteranom telesnom težinom. Svako treće dete ili tinejdžer (2-19 godina) gojazan je. Gojazna je i svaka druga odrasla osoba. U našoj zemlji ovaj problem nije još uvek tih razmera ali ako se što pre nešto ne učini to se lako može i nama dogoditi.

I kod dece i kod odraslih preterana telesna težina vodi različitim zdravstvnim problemima i oboljenjima. Uz to gojazno dete može se osetiti odbačenim zato što teško može pratiti drugove u igri.

Šta znači biti punačak?
Kada se kaže da je neko punačak ili ima preteranu telesnu težinu to znači da u organizmu ima više masti nego što je to zdravo. Svi mi imamo određenu količinu telesnih masti ali kad neko ima previše to mu ugrožava zdravlje i smanjuje sposobnost da se kreće, trči i igra sa drugovima i drugaricama. Takođe, izgleda krupnije i zaobljenije od ostale dece.

Kako se to meri?
Neko može biti punačak, mršav, ili idealne telesne težine. Ne postoji savršena telesna težina koja bi svakom detetu odgovarala ali postoje rasponi prema visini i prema tome da li je u pitanju dečak ili devojčica.
Biti punačak nije samo velika brojka na skali. Doktor je prava osoba da napravi procenu o težini nekog deteta. Doktor posmatra težinu deteta uzimajući u obzir i visinu. Normalno je da višlje dete bude i teže od onog koje je niže. Verovatno je najbolje odrediti nešto što se zove indeks telesne mase (BMI).
BMI je broj koji se računski dobija iz visine i težine deteta. Dobijena brojka može se uporediti sa grafikonom uzimajući u obzir životnu dob i pol deteta. BMI ukazuje na to koliko masnoća neko ima u organizmu ali je to samo gruba procena jer su mišići teži od masti i moguće je da mišićava osoba ima veliki BMI a ne bude gojazna ili punačka. Takođe je moguće da neko ko ima nizak ili idealan BMI ima suviše masti u telu. Možete i sami izračunati svoj BMI prema formuli:
BMI = TT (u kilogramima)/ TV2 (u metrima)

Zašto neko postaje punačak ili gojazan?
Uobičajen način da neko postane punačak ili gojazan je da unosi više kalorija (iz hrane i pića) nego što sagori fizičkom aktivnošću (igranjem fudbala ili šetnjom do škole, na primer). Višak kalorija uskadišti se u telu kao telesna masnoća. Što osoba više kalorija unosi, više se masti nakupi u organizmu.

Ovaj proces lako se dogodi u modernom svetu. Ljudi provode mnogo vremena pred televizorom i kompjuterom a imaju malo vremena za vežbanje. Umesto da hodamo ili vozimo bicikl vozimo se autom ili gradskim prevozom. Deca izbegavaju časove fiskulture a kod kuce radije igraju video igrice nego sto se igraju u dvorištu. I odrasli više vremena provode sedeći za stolom i u autu nego što je to nekada bio slučaj. Ljudi žive brzo i nemaju vremena da kuvaju zdrave obroke. Jede se često u restoranima i često je jede brza hrana.
Gojaznost je često porodični problem ali to ne treba da vas obeshrabri da pravite zdrave izbore i dostignete i održite zdravu telesnu težinu. Vaše navike, šta ćete jesti i kako ćete vežbati, mogu dovesti do velikih promena. Najveći problem za većinu ljudi je kako postići dovoljnu fizičku aktivnost i fizičko vežbanje.

Kako gojaznost i povećana telesna težina može uticati na tvoje zdravlje?
Teško je dobro se osećati ako vaše telo mora nositi dodatni teret. Višak kilograma može vam otežati disanje i san. Osoba se može osećati umorno i imati razne tegobe i bolove. Može vam pogoršati raspoloženje i učiniti vas tužnim pa i ljutim. A kad se ljudi osećaju loše jedu još više jer hrana smiruje. To je loše pogotovo ako je neko već punačak.
Kad je neko punačak potrebno je da što pre potraži pomoć jer je to stanje koje vam može škoditi. Punačke osobe u većoj su opasnosti da dobiju tip 2 dijabetesa a u kasnijem životu u većem su riziku od srčanih oboljenja.

Kako se možete sačuvati da ne postanete gojazni?
Najbolji način je da ostanete pri zdravoj telesnoj težini je da budete aktivni. Možete se priključiti nekom sportskom timu. Ako ne volite timske sportove, pokušajte sa plivanjem, tenisom ili jednostavno budite aktivni u sopstvenom dvorištu. Dodatna fizička aktivnost može biti penjanje stepenicama umesto liftom, pešačenje do škole umesto vožnje. Biti aktivan znači i manje gledanje televizije i igranja video igara.
Zdrava ishrana drugi je deo brige za zdravlje. Trudite se da jedete raznovrsnu hranu i imate pet obroka dnevno koji sadrže povrće ili voće. Izaberite za piće vodu i obrano mleko a izbegavajte zaslađene, gazirane napitke. Ne postoji zabranjena hrana ali pokušajte da hranu bogatu mastima i kalorijama jedete u što manjim količinama.

Šta treba da uradite ako mislite da ste punački?
Razgovor sa roditeljima najbolji je prvi korak ako ste zabrinuti za svoju telesnu težinu. Majka ili otac mogu vam zakazati lekarski pregled. Doktor vam može preporučiti načine da promenite svoje navike u ishrani i fizičkom vežbanju. U principu, deci nije potrebna neka posebna dijeta ali dete koje je vrlo gojazno može potražiti pomoć dijetetčara ili doktora specijalizovanog za probleme sa ishranom. Zajednički moći ćete da dođete do plana koji podrazumeva ishranu zdravom hranom i redovnu fizičku aktivnost.

Šta ako je neko koga poznajete gojazan?
Ako imate prijatelja ili rođaka koji je gojazan, ne zaboravite da budete ljubazni. On ili ona, verovatno su već svesni problema. Šale i zadirkivanja mogu učiniti da se oni osećaju još gore. Umesto toga, pokušajte da ih ohrabrite time što ćete sa njima podeliti svoje znanje o zdravoj ishrani ili zajedničkim vežbanjem. Uradite to i oboje ćete biti zadovoljni onim što ćete videti u ogledalu.
www.kidshealth.org

www.diabetes.rs

4 NAČINA DA SMANJITE ŽELJU ZA HRANOM

U današnjem svetu, u kojem polovinu dnevnih kalorija možete udahnuti samo prolaskom kraj obližnjeg McDonaldsa, često jedina stvar koja stoji između vas i viška kilograma je snaga volje, ta toliko željena sposobnost koja može zaustaviti želju za prejedanjem

Ako vam snaga volje baš i nije jaka, obradovaće vas kad čujete kako su istraživanja pokazala da je snaga volje vrsta mentalnog mišića, i da se ona, kao i svaki drugi mišić, može ojačati. – Sada znamo da se kapacitet samokontrole može povećati, kaže dr. Roy Baumeister, profesor psihologije na „Florida State University”.
Postoje četiri taktike koje će vam pomoći da odoliti napasti i dovedete se u formu. Počnite ih primenjivati i videćete da uskoro sve one pizze, prženi krompirići, kolači i svi ostali specijaliteti neće biti nikakva konkurencija vašoj snazi volje.

JEDITE MANJE I ČEŠĆE
Što pomaže rešiti:
Nekontrolisanu glad
Zašto deluje:
Kad dugo ništa ne pojedete, nivo šećera u krvi pada, pa možete osetiti veliku glad zbog koje se nećete moći suzdržati da se ne prejedete. Ako jedete manje obroke svakih tri do pet sati, nivo šećera u krvi će ostati stabilan i nećete pasti u iskušenje da se odate poroku prejedanja.
NIvo šećera u krvi čini i više od toga da utiče na to koliko ste gladni, on direktno utiče i na snagu volje. Istraživanja su pokazala kako je nivo šećera u krvi pao kod onih ispitanika koji su morali vršiti zadatke samokontrole. – Mentalni zadaci, kao što je samokontrola ili koncentrisanje, trebaju energiju isto kao i fizičke aktivnosti, objašnjava Baumeister.  – Zato će biti teže kontrolisati se ako se ne jede redovno, odnosno češće i manje.
Za međuobroke birajte hranu koja sadrži čiste proteine i malo zdravih masnoća (koje pronalazimo u orašastom voću, maslinovom ulju i ribi). Primer: nemasni jogurt sa svežim voćem ili šaka oraha ili badema i jedna jabuka…

JEDITE RUKOM KOJU INAČE NE KORISTITE
Kako pomaže:
Odvlačenje pažnje
Zašto deluje:
Držanje viljuške rukom koju inače ne koristite, automatski će vas usporiti i naterati vas da se fokusirate na ono što jedete, dve stvari koje dokazano pomažu smršaviti. Istraživanja su pokazala kako sa redovnom vežbom ova jednostavna zamena može ojačati snagu volje.
Baumeister je ustanovio da su osobe koje je iscrpio jedan test volje – odolevanje tanjiru punom kolača i umesto toga konzumiranje povrća, brže odustale na sledećim testovima, kao što je pokušaj rešavanja nerešivog zadatka. U njegovom istraživanju, ispitanici koji su nekoliko nedelja vežbali samokontrolu jednostavnim zadacima, kao što je korišćenje „slabije“ ruke za pranje zuba ili korišćenje miša na kompjuteru, duže su rešavali isti zadatak.
– Vježbanjem njihovih sposobnosti da se odupru nekom prirodnom impulsu, povećali su i ojačali celokupnu snagu volje da se odupru prirodnim porivima, kaže Baumeister. Ispitanici su videli znatan napredak unutar tri nedelje od kako su počeli sa vežbom. Naravno, rezultati zavise od toga koliko se često vežba i koliko ćete istrajati u tome.

REDOVITO SE MERITE
Kako pomaže:
Da ne izgubite cilj iz vida
Zašto deluje:
Gotovo da ništa ne pomaže da zadržite zadani cilj u vidu kao kad vidite te velike brojke na svojoj vagi. Redovitim merenjem lakše ćete primetiti kilograme koje ste možda nehotice nakupili, pa odmah možete krenuti u borbu protiv njih. U stvari, kad su istraživači na Univerzitetu u Minesoti analizirali više od 1.800 osoba koje su smršavile, saznali su da se oko 40 posto njih merilo redovnto – dnevno ili nedeljno. I što su se češće merilli, to su više izgubili: 6 kilograma za one koji su se merili svakog dana u poređenju sa tri kilograma za one koji su se merili jednom nedeljno. (Oni koji se uopšte nisu merili, dobili su u proseku dva i po kilograma).
Važno je i da zapamtite: – Nemojte se obeshrabriti ako brojke koje vidite na vagi nisu one koje biste željeli da vidite. Vaša odeća, doba dana, koliko ste vode popili i koliko je zadržavate tog dana, sve utiče na kilažu. A ponekad vi mršavite iako se broj na vagi ne menja, odnosno ako vežbate težinu masnoća menja težina mišića, kaže Baumeister. Kako biste povećali šanse za mršavljenjem postavite sebi realne ciljeve, i to više manjih. Neka vam cilj bude da izgubite tri kilograma, pa nakon toga daljnjih tri, i tako dalje. Istraživanje na Univerzitetu Ajova je pokazalo – što su češći i detaljniji ciljevi, veće su šanse da ćete ih se držati i postići. Postizanje jednog cilja motivisaće vas za drugi, i tako sve dok ne dosegnete željenu težinu.

ORASPOLOŽITE SE
Što pomaže rešiti:
Emocionalno prejedanje
Zašto deluje:
Procenjuje se da kad se ljudi prejedaju, njih 75 posto to čini jer su nesrećni ili u depresiji. Upravo zato je logično da bi vam dizanje raspoloženja moglo smetnuti sa uma preterivanje u hrani, ovo potvrđuje i istraživanje sprovedeno u časopisu „Journal of Experimental Social Psychology“. Istraživači su do kraja iskoristili snagu volje ispitanika zamolivši ih da jedu samo rotkvice u sobi punoj keksi i čokolada. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe, jednima je za vreme boravka u prostoriji puštena komedija, a drugima dosadan edukacioni fim. Šta mislite koja je grupa imala bolje rezultate?
Rezultati pokazuju da čak i mala doza ugodnih emocija može ojačati snagu volje kako bismo rekli ne. Zato drugi put, kad ste suočeni sa iskušenjem, napravite šta god možete da biste se oraspoložili. Dobri osećaji će možda biti kratkotrajni, ali trajaće dovoljno dugo da biste odoleli tom komadu čokoladne torte.

Izvor: womenshealthmag.com

JABUKOVO SIRĆE TOPI KILOGRAME

Mešavina jabukovog sirćeta i vode može pomoći u gubitku suvišnih kilograma. Važno je napomenuti da ovo nikako ne može biti jedina metoda mršavljenja, jer bez telesne aktivnosti i zdrave ishrane uspeh je kratkoročan

Umereno korišćenje ovog napitka veoma uspešno reguliše nivo masnoća u krvi, pomaže kod umora i upornih glavobolja, a i u narodnoj medicini poznato je kao sredstvo koje smanjuje apetit. Naime, u jabuci se nalaze pektini, celulozna vlakna koja se ne razgrađuju u našim crevima i koja za sebe vežu masnoće bubreći, pa na taj način stvaraju brz osećaj sitosti. Jabukovo sirće ne sme se koristiti više od dva meseca, a posebno kod osoba koje pate od problema sa želucem. Takođe se ne preporučuje osobama sa niskim pritiskom, jer ga ovaj napitak dodatno snižava. Najbolji učinak postiže se kada se ujutro pre doručka popije smesa od 2 dl tople vode i jedne kafene kašike sirćeta, a isti napitak treba da se popije još jednom tokom dana.

ŠEĆER JE OPASAN

Proizvođači hrane u nju stavljaju mnogo više šećera nego pre 30 godina. To povećanje tiče se raznih namirnica, čak i voća. Stručnjaci upozoravaju da ono utiče na pojavu karijesa i dijabetesa. Čak bi ga trebalo klasifikovati kao tešku drogu, jer stvara zavisnost i štetan je

U objavljenom članku u časopisu »British Medical Journal« piše da je šećer isto opasan kao i duvan. Naime, proizvođači hrane u nju stavljaju mnogo više šećera nego pre 30 godina. To povećanje tiče se raznih namirnica, čak i voća. Stručnjaci upozoravaju da ono utiče na pojavu karijesa i dijabetesa. Čak bi ga, piše, trebalo klasifikovati kao tešku drogu, jer stvara zavisnost i štetan je.

Istraživanje koje se bavilo sastojcima hrane od 1978. godine pokazalo je kako je najviše šećera dodato u zobene pahuljice i hleb od integralnog zrna. Jedan takav hleb, na primer, za trećinu je slađi nego ranije. Kesica supe od paradajza pre je imala 2,6 grama šećera, dok ga danas ima dvostruko više. Između 1978. i 2002. nivo šećera u banani od 100 grama porasla je sa 16,2 grama na 20, 9. Čak su i šargarepe slađe. U nekim zapadnim zemljama su sprovedene kampanje za smanjivanje soli u hrani, a sada se razmišlja da se isto napravi sa šećerom.

ISHRANA

ŠTA IZBEGAVATI?

1. Zašto veliko, kad može i maleno?

Malo ko jede samo ono što nalaže dijeta, pa svi povremeno ‘ zgreše’ s’ čokoladom ili čipsom. Međutim, ako već zgrešite, nije svejedno pojedete li rebro čokolade ili celo pakovanje od 300 grama, pojedete li mali čips ili porodično pakovanje :smeh:…
Zato, ako povremeno morate “ zgrešiti “ , činite to s’ malim pakovanjima.

2. Mikrotalasne pećnice

Mikrotalasne pećnice pripadaju najvećim modernim zabludama – dugo su reklamirane kao brza i zdrava zamena za gotova jela puna soli, šećera, glutaminata… Istraživanja su pokazala da mikrotalasne pećnice menjaju molekularnu strukturu, pa hrana iz njih sa nutritivnog gledišta postaje gotovo beskorisna: na kratko će umiriti glad, ali vaše telo neće dobiti ključne nutrijente. Zato – mikrotalasnu koristite povremeno.

3. Grickalice i ostali međuobroci

Tempo života većini ljudi ne ostavlja puno vremena za pripremanje hrane. Kad ste na poslu od jutra i kad kući dolazite u sumrak, teško je ne pojesti nešto između obroka. Grickalice i obična Coca-Cola predstavljaju 300-500 kalorija viška, pa to na nedeljnom nivou iznosi oko 3.000 kalorija, što je ekvivalent za skoro pola kilograma masti. To je taman ono što stručnjaci savetuju kao zdravi i dugoročno najuspešniji tempo mršavljenja (oko 500 kalorija dnevne uštede smatra se najmudrijom dijetom). Umesto industrijskih grickalica, nosite u torbi voće i/ili povrće.

4. Izbegavajte cikluse prejedanje-gladovanje

Ovaj scenario poznat je gotovo svima koji su ikada pokušali da smršaju: pre dijete kažete sebii: “ Danas ću se još dobro najesti, a od sutra sam na dijeti.“ Pa onda nekoliko dana hrabro gladujete i preterujete u jednom smeru, da biste uskoro popustili i dobro se najeli. I tako u krug.
Najgora dijeta je piti vodu, pojesti papričicu i jogurt dnevno, pa posle pet dana izludeti od gladi i završiti nad kutijom keksa.

5. Alkohol

Mnogi ne vode naročitu brigu o tome šta piju, jer misle da nešto što je tekuće i prirodno ne može biti škodljivo, poput piva i vina.
Naime, glasna je vika na industrijske slatke sokove i slatke napitke sa “ mehurićima “ , na likere i “ žestinu “, o pivu se ponešto piše, a kalorije u vinu gotovo se i ne spominju.
Vino i pivo imaju svojih prednosti i čak se preporučuju u malim količinama, ali ne i kad želite da smršate, jer tada treba jesti ono što će telu doneti najviše koristi uz najmanje kalorija. Velika čaša vina sadrži oko 170 kalorija, pa ako svakoga dana popijete jednu, to je godišnji višak od 62.000 kalorija ili skoro devet kilograma masti.

6. Dosada

Umesto da se dosađujete kod kuće (i samim time više mislite o hrani i više se mučite ako želite istrajati u skidanju kilograma ), nazovite prijatelja, prošetajte sami ili sa psom (ako ga nemate, ima zahvalni komšija, prijatelj ili rođak), zadubite se u dobru knjigu…
Dosada je među sigurnijim načinima nabijanja kila pre nego što toga uopšte postanete svesni.

7. Preterivanje sa šećerima

Šećer (a ne masnoće) je glavni neprijatelj zdrave ishrane i vitkosti. Ima ga u skoro svakoj industrijski prerađenoj, gotovoj hrani.
Šećer izaziva umor, nesanicu, teskobu, depresiju, prerano starenje…

8. Sokovi i frapei

Voćni napici svakako su bolji od čokoladica, ali bolje je jesti sirove, cele komade voća i povrća. Vlakna zasićuju, pa hrane siromašne vlaknima moramo pojesti više da bismo osećali sitost. Primer: 2,5 dl narandžinog soka sadrži isto kalorija kao čaša Coca-Cole

9. Dehidracija

Mnogi mešaju žeđ i glad, a kako su živa bića uveliko sačinjena od vode, pobrinite se da popijete najmanje 1,5 – 2 l vode dnevno (to je minimum koji treba popiti ako se ne bavite značajnim fizičkim aktivnostima). Samo ako dovoljno pijete ( vode ), znaćete kada ste zaista gladni.

10. Izbacivanje masti iz ishrane

Iako poslednji u ovom nizu, ovaj “ greh “ jedan je od najpogubnijih, jer su masti ključne za normalno funkcionisanje organizma. Međutim, nije svejedno kakve mastiu uzimate: bez dileme treba ograničiti tzv. loše masti (gotova jela, većina životinjskih masti, krofne i skoro sve slatkiše) te ih zameniti zdravim mastima. Najbolji izvori kvalitetnih masti su orašasti plodovi, semenke, maslinovo ulje, neke vrste voća (avokado)… Ukratko, nezasićene masti koje sadrže nabrojane namirnice povoljno utiču na masti u krvi i cirkulaciju, a odlične su i za kožu i mozak.

GERI HOL –  VIŠESTRUKI OLIMPIJSKI POBEDNIK SA DIJABETESOM

Kad je 1999. američkom plivaču Geriju Holu Junioru dijagnostikovan diabetes melitus tip 1 mnogi su konstatovali kako je to prerani kraj jedne sjajne sportske karijere koja je mogla još i više sijati da je potrajala, ali sportista u punom zamahu, višestruki osvajač medalja i učesnik Olimpijskih igara u dva navrata, jednostavno se nije predao

U saradnji sa trenerima i lekarima Univerziteta Berkli uspostavio je preciznu kontrolu svoje bolesti i polako počeo da trenira u skladu sa zahtevima svog, sada novog i „bolesnog“ tela. Trud celog tima se isplatio, jer je već na OIimpijadi u Sidneju 2000. godine osvojio zlato u elitnoj plivačkoj disciplini 50 metara slobodno, čemu je dodao i zlato sa američkom štafetom na 4×100 metara slobodno.  Uspeh je ponovio i na olimpijadi 2004. godine u Atini kada je opet osvojio zlatnu medalju i kad je u 29 godini postao najstariji plivač koji je u 80 godina dugoj istoriji osvojio zlatnu medalju za američki tim.   Kao treća generacija plivača u svojoj porodici Geri Hol Junior je rođen da pliva. Praktično je odrastao u void provodeći leta i praznike roneći i ribareći kod dede na Bahamima. Njegov deda, šampion i plivačka legenda, bacao je novčić u morske dubine da bi testirao unuke. Gari bi se uvek vratio sa dna sa punim džepom novčića. U to vreme niko nije mogao da predvidi da će dečačić koji je voleo da izranja novčiće te novčiće pretvotiti u olimpijsko zlato. Danas, Geri je jedan od najuvaženijih i najpoznatijih učesnika olimpijada. Kroz svoju fondaciju Hol je postao moćni promoter upoznavanja sa dijabetesom, prevencije i edukacije. Njegovi česti nastupi na kojima širi svoju poruku nade ujedno tražeći od Kongresa veće fondove za istraživanje dijabetesa.

Oba Gerijeva roditelja, Meri i Geri Senior, su bili plivači dok je otac tri puta bio član olimpijskog tima SAD.                                                                                                                    Rođen je 26. septembra 1974. kao najstariji od šestoro dece.
Zvršio je studije na “Teksas univerzitetu”                                                                                                                                             Oženjen je sa Elizabetom Hol i imaju ćerku Gigi i sina Čarlsa.              Žive u Majami Biču .

OLIMPIJSKE MEDALJE
1996. – 2 zlatne, 2 srebrne
2000. – 2 zlatne, 1 srebrna, 1 bronzana
2004. – 1 zlatna, 1 bronzana

ISHRANA

ŠTA JESTI ZA ZDRAVO SRCE

Kardiovaskularne ili bolesti krvnih sudova su najveći ubica u razvijenom svetu tj. zauzimaju najveći procenat uzroka smrtnosti. Mnogi faktori od genetske predispozicije preko stresa do načina života i životnih navika utiču na zdravlje srca, a mi vam ovde donosimo neke namirnice za koje je dokazano da štite srce i pomažu mu da duže i zdravije kuca

1. Riba
Riba je izvrstan izvor omega-3 masnih kiselina koje štite vaše srce jer smanjuju rizik od krvnih ugrušaka. Te masti takođe pomažu u održavanju zdravog holesterola. Jedite losos ili drugu masnu morsku ribu poput tune ili sardina najmanje dva puta nedeljno. Ni ostale vrste ribe svakako neće odmoći.

2. Maslinovo ulje
Maslinovo ulje smanjuje rizik od srčanih bolesti snižavanjem nivoa vašeg holesterola. Što više koristite maslinovo ulje pri kuvanju.

3. Jabuke
Jabuke sadrže sastojke koji deluju protivupalno i pomoći će sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka. Jabuke sadrže vitamine i vlakna, a dolaze u čak nekoliko ukusnih sorti. Jedite jabuke kao zdrav međuobrok ili dodajte kriške jabuke u vašu salatu.

4. Bademi
Bademi i drugi orašasti plodovi sadrže zdrava ulja, vitamin E i druge materije koje će pomoći u zadržavanju dobrog nivoa holesterola. Bademi su takođe dobar izvor proteina i vlakana.

5. Crveno vino

Crveno vino sadrži snažan antioksidans, dobar za vaše srce, koji se zove resveratrol. Naravno, budite umereni!

6. Zeleno lisnato povrće

Zeleno lisnato povrće sadrži folnu kiselinu koja pomaže u održavanju niskog nivoa homocisteina, te vitamin E. Pokušajte što češće jesti sveži španat ili kupus.

7. Paradajz

Paradajz je bogat vitaminima i likopenom, koji smanjuje rizik od srčanih bolesti. Dodajte kriške paradajza u sendvič ili vašu salatu i jedite što češće sos od paradajza. Naime, sos od paradajza, pa čak i onaj koji kupite u prodavnici, sadrži više likopena nego sirovi paradajz.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s