BROJ 2

INFO INFO INFO INFO INFO INFO

KONZUMIRANJE KOFEINA OTEŽAVA REGULACIJU NIVOA INSULINA

Kofein može negativno da utiče na sposobnost organizma da sagori šećer u krvi i time pogorša dijabetes tipa II, ustanovili su američki naučnici

Tim stručnjaka iz univerzitetskog medicinskog centra Djuk, u Severnoj Karolini, otkrio je da postoji čvrsta veza između kofeina i povećanog nivoa glukoze i insulina kod pacijenata obolelih od dijabetesa tipa II. Na osnovu rezultata ovog istraživanja stručnjaci savetuju dijabetičarima da smanje ili potpuno eliminišu kofein u ishrani.                                                                                                               ‘U organizmu zdrave osobe glukoza sagori za oko sat vremena posle jela. Međutim, kod dijabetičara glukoza ne sagoreva tako efikasno’, kaže Džejms Lejn, profesor psihijatrije koji je predvodio istraživanje.  ‘Rezultati našeg istraživanja su pokazali da dijabetičari koji konzumiraju kofein teže regulišu nivo insulina i glukoze u organizmu od dijabetičara koji ne unose kofein’, objasnio je Lejn.                  Rezultati do kojih su došli američki naučnici pokazali su da kofein kod dijabetičara povećava nivo glukoze za 21 odsto, a nivo insulina za čak 48 odsto. To važi samo kada se kofein uzima posle ili u toku jela. Naime, pokazalo se da kofein ne utiče mnogo na nivo glukoze i insulina kada se uzima na prazan stomak.                                          Američko udruženje dijabetičara kaže da najmanje 90 odsto od 17 miliona Amerikanaca koji boluju od dijabetesa imaju dijabetes tipa II kod koga organizam ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ćelije ‘ignorišu’ insulin, bez koga hrana ne može da se pretvori u energiju.

DIJABETES KOD DECE I ADOLESCENATA
• 70.000 dece godišnje dobije tip 1 dijabetesa
• 3 odsto godišnje raste obolevanje od dijabetesa kod dece
• naveći broj dece sa dijabetesom je u jugoistočnoj Aziji
• tip 1 dijabetesa u porastu je u centralnoj i istočnoj Evropi
• 2-3 odsto mladih sa dijabetesom ima tip 2 dijabetesa
• Raste broj kasnih komplikacija kod mladih ljudi u zemljama u razvoju

ZAGAĐENI VAZDUH POVEĆAVA RIZIK ZA DIJABETES

Istraživanje naučnika sa Harvarda je pokazalo da izloženost izduvnim gasovima automobila i dimu iz industrijskih postrojenja povećava izglede za razvoj dijabetesa

Utvrđeno je kako 20 odsto veći rizik za dijabetes preti i osobama nastanjenim u područjima u kojima je stepen zagađenja pri vrhu vrednosti koje se smatraju prihvatljivima po sadašnjim standardima.                                                                                                  Istraživači dodaju kako je izloženost zagađenju bila povezana sa većim rizikom za dijabetes bez obzira na činioce poput gojaznosti ili sedelačkog načina života. Naučnici veruju da je to moguće objasniti većim izgledima za razvoj hroničnih upalnih procesa nakon dugotrajne izloženosti zagađenju.                                                  Testiranja sprovedena na životinjama su pokazala kako upale pridonose pojavi rezistencije na insulin, stanju koje prethodi dijabetesu.                                                                                                                                           Već je poznato kako je zagađeni vazduh važan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, dodaje časopis Diabetes Care.

9 ODSTO AMERIKANACA JE DEPRIMIRANO

Podaci prikupljeni od 235.000 odraslih osoba u SAD pokazuju kako ih 9 odsto pati od kliničke depresije, dok je teška depresija prisutna kod 3 odsto ispitanika. Stručnjaci iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) dodaju kako je reč o rezultatima za razdoblje od 2006. do 2008. godine.                                                                                   Slično istraživanje sprovedeno 2001. i 2002. godine je pokazalo da je depresija prisutna kod 6,6 odsto odraslih.                                        Ponovno se potvrdilo kako je nezaposlenost jedan od najvećih faktora rizika za depresiju, a slede hronična stanja poput gojaznosti, bolesti srca i poteškoća sa snom.                                                            Uz to, značajan je bio uticaj slabijeg socioekonomskog statusa i ostalih poteškoća sa mentalnim zdravljem.

HODANJE ODRŽAVA MOZAK I TELO MLADIM

Svi znamo da se šetnjom može razgibati telo koje stari, ali najnovije istraživanje pokazuje da se šetnjom održava i „gipkost“ mozga

„Moždane funkcije slabe sa starenjem“, kaže Artur Kramer sa Univerziteta Ilinois koji je sa saradnicima godinu dana pratio 70 osoba u dobu od 60 do 80 godina. Osim njihovih fizičkih sposobnosti, uz pomoć magnetne rezonance pratili su i funkciju mozga.                „Kod osoba koje su redovno šetale poboljšali su se i pamćenje, pažnja i niz drugih kognitivnih procesa“, rekao je Kramer.                               Ali, ti se rezultati nisu dogodili preko noći – učinak je primećen tek posle 12 meseci. Testovi sprovedeni nakon prvih 6 meseci nisu pokazali značajnije poboljšanje.

SOJA MOŽE UBLAŽITI POTEŠKOĆE SA SNOM

Istraživanje sprovedeno na ženama koje su prošle menopauzu pokazuje kako sastojci soje slični estrogenu mogu znatno popraviti kvalitet sna, objavio je časopis „Menopause“

Brazilski naučnici sa „Universidade Federal de Sao Paolo“ su učinak jedinjenja izoflavona pratili tokom 4 meseca kod 38 ispitanica koje su patile od nesanice. Koristeći se polisomnografijom, nizom preciznih testova za merenje kvaliteta sna, istraživači su utvrdili kako je svakodnevno uzimanje 80 miligrama izoflavona povezano sa produženjem sna te povećanjem efikasnosti sna.                                    Na početku studije se 90 odsto ispitanica žalilo na nesanicu, a na kraju samo njih 37 odsto.

PRVI PUT UGRAĐENO TRAJNO VEŠTAČKO SRCE

Trajno veštačkjo srce ugrađeno je petnaestogodišnjem dečaku u rimskoj pedijatrijskoj bolnici Bambino Gesu, što je prvi takav slučaj u svetu

Operaciju je izvela kardiohirurška ekipa te bolnice. Najveća je novost što ugrađeno srce nije privremeno rešenje za bolesnika, kakvo se inače primenjuje, već trajno.                                                              Stručnjaci kažu da se privremeno veštačko srce obično ugrađuje bolesnicima koji čekaju na presađivanje tog organa.                         Ovaj put su se rimski kardiolozi odlučili na ugradnju trajnog veštačkog srca. Detaljne informacije o operaciji objaviće se na skorašnjoj konferenciji za štampu, najavljeno je u Rimu.

DUGOTRAJNE POSLEDICE PREJEDANJA

Istraživanje švedskih naučnika sa univerziteta u Linkoepingu je pokazalo kako već i kratak period preteranog unosa hrane može promeniti fiziologiju pojedinca i otežati kontrolu telesne težine

Praćenjem 18 ispitanika prosečnog doba od 26 godina naučnici su utvrdili da je veliki unos brze hrane u kombinaciji sa odsutnošću fizičke aktivnosti tokom četiri nedelje dovodio do prosečnog povećanja telesne mase od 6,4 kilograma.  Kod tih je ispitanika i dve godine kasnije bilo uočljivo povećanje udela masnog tkiva u organizmu, upozoravaju istraživači u časopisu „Nutrition & Metabolism“. Naučnici napominju kako je 6 meseci posle početka eksperimenta kod učesnika istraživanja zabeleženo privremeno smanjenje telesne mase i kako su se suvišni kilogrami vratili oko 6 meseci posle toga.                                                                                       U kontrolnoj grupi ispitanika sa podjednakim nivoom fizičke aktivnosti, ali bez četveronedeljnog prejedanja brzom hranom, nije dolazilo do ovakvih varijacija u telesnoj masi.                              Istraživači na osnovu toga zaključuju kako je ispitanicima u prvoj grupi postalo znatno teže izgubiti suvišne kilograme i održavati normalnu telesnu masu.

ISHRANA MOŽE SMANJITI RIZIK OBOLEVANJA OD RAKA PLUĆA

Česta konzumacija voća i povrća može kod nekih pušača smanjiti izglede za razvoj raka pluća, pokazuju podaci prikupljeni od 450.000 ispitanika u 10 evropskih zemalja

Holandski istraživači koji su sproveli studiju napominju kako znatno jači pozitivan efekt ima prestanak pušenja, piše stručni časopis „Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention“.                          Ipak, prema njihovim nalazima su pušači sa ishranom koja je obilovala voćem i povrćem imali prosečno 27% manji rizik obolevanja od najčešćeg tipa raka pluća. Neke ranije studije su već pokazale kako je visoki udeo voća i povrća u ishrani povezan sa manjim izgledima za razvoj karcinoma debelog creva, želuca, dojke, usne duplje, grla i jednjaka.                                                                       Istraživači napominju kako ovakva ishrana smanjuje rizik za gojaznost, poznati faktor rizika za rak.

MAGNEZIJUM SMANJUJE RIZIK ZA DIJABETES

Studija sprovedena u SAD na „University of North Carolina“ sugeriše kako unos dovoljnih količina magnezijuma može prepoloviti izglede za razvoj dijabetesa tipa 2

Naučnici u časopisu „Diabetes Care“ pišu kako ovi nalazi pojašnjavaju dobro poznati pozitivan učinak konzumacije proizvoda od integralnog zrna, inače bogatog izvora magnezijuma.   Po njihovom mišljenju, ovakav uticaj magnezijuma je posledica njegovog uticaja na funkcionisanje nekoliko enzima ključnih za prerađivanje glukoze u organizmu. Novi podaci su prikupljeni od 4.497 ispitanika koji su na početku 20-godišnjeg istraživanja bili u dobu između 18 i 30 godina i nisu imali dijabetes.                                                                             Utvrđeno je kako osobe koje unose prosečno 200 miligrama magnezijuma na svakih 1.000 konzumiranih kalorija imaju prosečno 47% manje izglede za razvoj dijabetesa tipa 2 tokom posmatranih 20 godina.

SVETSKI DAN DIJABETESA 14. NOVEMBAR – EDUKACIJA I PREVENCIJA

Svetski dan dijabetesa se svake godine 14. novembra obeležava pod okriljem Ujedinjenih nacija. Ovaj datum je izabran jer obeležava rođendan Frederika Bantinga, koji je, zajedno sa Čarlsom Bestom 1921. godine otkrio insulin

Međunarodni simbol Svetskog dana dijabetesa je plavi krug i predstavlja jedinstvo svetske javnosti u borbi protiv pandemije dijabetesa.                                                                                          Svetski dan dijabetesa je osmišljen od strane Internacionalne dijabetološke federacije (IDF) i Svetske zdravstvene organizacije (WHO) 1991. godine, kako bi se podigla svest o brzom razvoju ovog oboljenja širom sveta.                                                                              IDF vodi kampanju Svetskog dana dijabetesa na globalnom nivou – osmišljava glavne teme kampanje, održava internet portal, priprema materijale, postere i pomaže zemljama članicama da osnovne poruke kampanje prenesu na odgovarajući način u svojim sredinama. Dijabetološki savez Srbije je članica IDF-a od 2003. godine i redovno sprovodi planirane aktivnosti za taj dan.                                                 Glavna tema kampanje za period 2009-2013. je „Edukacija i prevencija“. Tema 2007. i  2008. godine je bila „Dijabetes kod dece i adolescenata“. Prethodne teme su bile „Dijabetes i gojaznost“ (2004), „Dijabetes i nega stopala“ (2005) i „Dijabetes u vulnerabilnoj populaciji“ (2006).                                                                                       Kroz kampanju „Ujedinjeni za dijabetes“, IDF je uspeo, zajedno sa svojim zemljama članicama, da izdejstvuje donošenje Rezolucije o dijabetesu Ujedinjenih nacija, koja je usvojena 20. decembra 2006. godine. Generalna skupština UN je tom prilikom uvrstila Svetski dan dijabetesa u dan Ujedinjenih nacija, koji se pod okriljem UN obeležava od 2007. godine.   Svetski dan dijabetesa okuplja milione ljudi širom sveta u preko 160 zemalja, uključujući decu i odrasle sa dijabetesom, lekare, političare i medije. Organizuju se brojni lokalni i nacionalni događaji od strane asocijacija osoba sa dijabetesom, strukovnih udruženja, donosioca odluka u zdravstvu i individualaca koji su usko vezani za dijabetes.                                                               U noći između 14. i 15. novembra širom sveta se plavim reflektorima osvetljavaju različite znamenitosti, simbolišući plavu boju Ujedinjenih nacija. U gradovima širom sveta organizuju se mnoge manifestacije, trke, paljenje plavih sveća, različite školske aktivnosti, pravljenje plavog kruga telima ili kišobranima, preventivni pregledi u cilju sprečavanja dijabetesa i njegovih komplikacija i mnogi drugi.                                                                                                            Šećerna bolest je postala pandemija globalnih razmera i pretpostavlja se da će do 2030. godine od ovog oboljenja patiti preko 438 miliona ljudi. U Srbiji postoji preko pola miliona osoba sa dijabetesom, a trenutno ih je u svetu 285 miliona.                                                                                                                                                       I u našoj zemlji će se, kao i svake godine, različitim programima i osvetljavanjem monumentalnih građevina plavim reflektorima obeležiti Svetski dan dijabetesa 2010.

Stela Prgomelja,  Dijabetološki savez Srbije

ZAJEČAR – ORGANIZACIJA BRIGE O OSOBAMA SA DIJABETESOM

Dijabetes je hronična multisistemska bolest koja zahteva godišnju specijalističku evaluaciju koja je detaljna, efikasna i korisna za osobu sa dijabetesom. Cilj godišnjeg pregleda treba da bude celokupno sagledavanje osobe sa dijabetesom jer dijabetes može da ošteti gotovo sve sisteme u organizmu. Godišnji pregled treba da bude pod kontrolom doktora edukovanog za lečenje dijabetesa

U Zaječaru, prema istraživanju populacije od 2009. godine, 7,5% građana ima registrovan dijabetes. U Ambulanti za dijabetes registrovano je oko 3.300 kartona što čini oko 5% populacije. Briga o dijabetesu obuhvata više paralelnih pristupa:

  • Dobru regulaciju glikemije, što podrazumeva celodnevnu i svakodnevnu glikemiju što je moguće sličnijoj onoj u zdravih osoba
  • Izbegavanje i odlaganje mikrovaskularnih komplikacija koje su karakteristika loše regulacije dijabetesa
  • Izbegavanje makrovaskularnih komplikacija (infarkta, šloga i periferne ishemije), gde je dijabetes jedan od faktora rizika
  • Kontrola ostalih faktora rizika za nastanak makrovaskularnih komplikacija (hipertenzije, hiperholesteroloemije, gojaznosti, posebno abdominalne gojaznosti)
  • Edukacija osoba sa dijabetesom zdravom stilu života
  • Promocija zdravog stila života među građanima
  • Sistematski pristup ranom otkrivanju dijabetesa i otkrivanju osoba koje su u riziku za dijabetes

U brigu o osobama sa dijabetesom u Zaječaru uključeni su:

  • Lekari opšte medicine koji kao odabrani doktori prepisuju terapiju osobama sa dijabetesom i upućuju ih na godišnje i kontrolne preglede i pomažu osobama sa dijabetesom da reše osnovne dileme kod korekcije terapije
  • Ambulanta za dijabetes koja je u sklopu polikliničkog dela interne medicine i u kojoj rade dvojica internista, pedijatar, dijetetičar i dve medicinske sestre u kojoj se rade prvi, godišnji i po potrebi kontrolni pregledi osoba sa dijabetesom. Svakoj osobi otvara se elektronski karton u sDiabNet bazi podataka i papirni karton.
  • Oftalmološka ambulanta kojoj se upućuju, jednom godišnje, sve osobe sa dijabetesom a po potrebi i češće i čiji je zadatak da se osobe sa dijabetesom na vreme upute na LFC
  • Kapaciteti Bolnice u Zaječaru u kojoj se primaju osobe sa dijabetesom, kako zbog lečenja kasnih i akutnih komplikacija, tako i zbog titriranja doze insulina ako se ambulantno ne može postići dobra glikoregulacija.

Standardni dijabetološki pregled u Zaječaru

Ovaj pregled radi se u Ambulanti za dijabetes i definiše se kao godišnji pregled ali ne mora biti plod samo jednog susreta osobe sa dijabetesom i zdravstvene službe. U principu, osoba sa dijabetesom ima 2 kontrolna pregled tokom godine i oni se dopunjuju. Ako se terapija menja ili nova uvodi, kontrolni pregledi zakazuju se za mesec dana pa za 3 meseca uz savet osobi sa dijabetesom da telefonom javlja glikemijske profile prema potrebi (obično jednom nedeljno do uspostavljanja ciljne glikoregulacije). Godišnji pregled osobe sa dijabetesom plod je timskog rada u Ambulanti i pojedine delove pregleda rade edukovane medicinske sestre.

Osnovni podaci o osobi sa dijabetesom

Osnovni podaci o osobi sa dijabetesom uzimaju se prilikom prvog pregleda i otvaranja kartona ali se dopunjuju ili koriguju prilikom svakog godišnjeg pregleda. Svakoj osobi, u elektronski karton, upisuju se sve značajne dijagnoze i ako nemaju veze sa dijabetesom (maligne bolesti i druge hronične bolesti, podaci o većim operacijama) i one se pojavljuju u svakom izveštaju koji osoba sa dijabetesom dobije.
Svakoj osobi procenjuje se tip dijabetesa prema kliničkom toku, dužina trajanja dijabetesa, aktuelna terapija, pušački status i eventualna konzumacija alkohola, postojanje drugih oboljenja i stanja. Posebno se notira postojanje infarkta ili revaskularizacije miokarda, šloga i postojanje amputacija

Antropometrijske mere

Meri se visina, težina, obim struka i kukova i izračunava BMI. Antropometrijske mere radi medicinska sestra odmah po prijemu bolesnika i ovaj pregled radi se prilikom svakog kontakta osobe sa dijabetesom sa Ambulantom za dijabetes. BMI izračunava se kompjuterski. Osoba sa dijabetesom, na svakom izveštaju, posebno godišnjem ima sve antropometrijske podatke.

Krvni pritisak

Krvni pritisak meri medicinska sestra jednom godišnje, po potrebi češće a rezultat lekar tumači, analizira antihipertenzivnu terapiju i prema potrebi daje savet o uvođenju ili korekciji terapije. U principu, terapija koju je odredio kardiolog ili internista ali i lekar opšte medicine ne koriguje se ali se uvek naglasi da treba razmotriti uvođenje ACE inhibiotra ili ARB ako nisu u terapiji.

Laboratorijska obrada

Svakoj osobi određuje se glikemija pre i posle doručka a osobama koje se leče insulinom i glikemijski profili. Određuje se kreatinin, ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi, transaminaze i opšti pregled mokraće sa određivanjem proteina. Glikolizirani hemoglobin određuje se prema mogućnostima a uz cilj da se svakoj osobi određuje bar jednom godišnje.
Postojanje godišnje laboratorijske obrade kontrolišu i lekar i sestra koja priprema osobu sa dijabetesom za pregled.

Optimizacija glikoregulacije

Posle uzimanja podataka o postojanju osmotskih tegoba i hipoglikemijskih epizoda a prema glikemijama pre i posle doručka ili glikemijskim profilima i nivou glikoliziranog hemoglobina, terapija se prilagođava potrebi osobe sa dijabetesom. Tokom ovog procesa, daju se kraći edukativni saveti (o zdravom stilu života, hipoglikemijama, doziranju insulina i prilagođavanju doza i sl.).

Saveti o ishrani i zdravom stilu života

U ambulanti za dijabetes deo tima je dijetetičar koji osobama sa dijabetesom prilikom započinjanja lečenja a i kasnije u određenim intervalima daje smernice o zdravoj ishrani i zdravim stilovima života. Nekoliko puta godišnje, za građanstvo, drže se predavanja o ovim temama a socijalana sredina stimuliše šetnju kao način očuvanja zdravlja dobrim održavanjem šetačkih staza. Značaj optimalne i zdrave ishrane, naglašava i lekar prilikom svakog pregleda i daje informaniju osobi sa dijabetesom o kretanju njene telesne težine tokom lečenja.

Indeks telesne mase

Svaka osoba sa dijabetesom na izveštaju dobije određen BMI pri svakom pregledu, i osobe koje su gojazne dobijaju savet o mogućnostima redukcije telesne težine. Prlikom svakog pregleda ukazuje se na pravac promene telesne težine a terapija prilagođava tome.

Oči

Svakoj osobi sa dijabetesom jednom godišnje savetuje se oftalmološki pregled sa pregledom očnog dna i nalazi notiraju u bazi podataka. Osobe koje imaju promene koje su posledice dijabetesa zakazuju se za kontrolne pregled i znatno česće kako bi se u pravom trenutku uputile na LFC.

Stopala

Svakoj osobi sa dijabetesom jednom godišnje pregledaju se stopala. Sestra edukator pregleda integritet kože, notira postojanje promena koje bi mogle voditi ka dijabetesom stopalu, pregleda obuću i da osnovne savete o prevenciji. Osobe koje imaju promene upucuju se hirurgu a ako se notira dijabetesno stopalo, intenzivira se insulinska terapija.

Krvni pritisak

Svakoj osobi sa dijabetesom meri se krvni pritisak jednom godišnje, notira se postojanje hipertenzije i daju saveti o terapiji. Ako se osoba već leči kod kardiologa ili interniste zbog hipertenzije, terapija se ne koriguje a ako je novootkrivna ili neregulisana hipertenzija daje se terapija, stim što je prvi lek izbora ACE inhibitor ili ARB a dalje daju ostali antihipertenzivi prema potrebi.

Bubrežna funkcija

Svakoj osobi, jednom godišnje određuje se kreatinin i ako je povišen i klirens kreatinina. Ako se prilikom opšteg pregleda mokraće nađe proteinurija daje se savet o redukciji proteina u ishrani. Nažalost, mikroalbuminurija još uvek nije rutinska analiza. Osobe sa sniženim klirensom kreatinina upućuju se nefrologu kako bi se na vreme uključile u program hemodijalize.

Lipidni profil

Svakoj osobi sa dijabetesom, jednom godišnje radi se lipidni profil i ako su ukupni holesterol i LDL povišeni uvodi se statin u terapiju. Statin se daje i svim osobam sa makrovaskularnim komplikacijama bez obzira imaju li povišene lipide. Terpija povišenih triglicerida sprovodi se samo ako postoji opasnost od pankreatitisa.

Rano otkrivnje dijabetesne neuropatije

Svakoj osobi sa dijabetesom uzme se anamneza o tegobama koje bi ličile na polineurpatske (bolovi u listovima tokom noći, trnjenje stopala i druge neobične senzacije). Nažalost, još uvek se ne radi skrining monofilamentom. Sve osobe koje imaju intenzivne tegobe upućuju se neurologu. U lečenju i preveciji polineuropatije savetuje se alfalipoična kiselina. Postoji mogućnost infuzione terapije ovog leka ako se osoba za to odluči. Osobama sa intenzivnim tegobama daje se terapija bola antidepresivima i antiepilepticima.

Edukacija osoba sa dijabetesom

  • Edukativni proces započinje sestra koja prva stupa u kontakt sa osobom sa dijabetesom tokom prijave bolesnika za pregled. Tokom traženja papirnog kartona, sestra uzima podatke o tome kako se osoba osećala između dva pregleda i da li je imala neke probleme i dileme što se tiče terapije i stila života. Svaki pozitivan nalaz referiše sestri koja priprema osobu sa dijabetesom za pregled i ona nastavlja da razrađuje postojeći problem pa ako ga ne razreši referiše o njemu doktroru.
  • Edukativni proces nastavlja sestra koja priprema osobu za lekarski pregled i tokom antropometrijskih merena naglašava značaj zdrave ishrane i redovne fizičke aktivnosti i započinje razvor o tome kako se osoba sa dijabetesom toga pridržava. Prilikom pregleda stopala i obuće daju se saveti o prevenciji dijabetesnog stopala i komentarišu eventulane promene ili greške koje su uočene.
  • Tokom pregleda lekar koristi priliku da započne razgovor na neku od ekukativnih tema kao što su to, zdrava ishrana, značaj redovne fizičke aktivnosti, problemi koje metformin može izazvati i kako reagovati, hipoglkemija, mogućnosti prilagođavanja doze insulina i slično
  • Sestra koja je pripremala osobu za pregled, ako je potrebno obučava osobu nekoj od specifičnih veština kao što je to davanje insulina, korišćenje sredstava za davanje insulina, glukomera i slično
  • Prilikom dijagnoze a kasnije po potrebi, osoba sa dijabetesom razgovara sa dijetetičarom i dobija individualne savete o ishrani
  • Dok se overava izveštaj sestra koja je primila osobu sa dijabetesom, obično postavlja pitanje, šta vam je doktor rekao i procenjuje da li je osoba razumela savete. Ako nije, ceo postupak se ponavlja.

Praćenje pacijenata

Svim osobama sa dijabetesom koje se jave Ambulanti zakazuje se kontrolni pregled, obično za 6 meseci. Osobama kojima se menja terapija ili je glikoregulacija nestabilna, zakazuju se i česće kontrole ili se naručuje kontrola telefonom sa profilom glikemije. Postoji mogućnost hospitalizacije radi korekcije doze u svakom trenutku.
Osobe koje se ne jave na kontrolni pregled posle godinu dana dozivaju se telefonom a osobama koje i tada ne odgovore, šalje se patronaža.
Osobe kojima se dijabetes notira u bolnici tokom lečnja mikrovaskulranih ili makrovaskularnih komplikacija a ne jave se Ambulanti za dijabetes, takođe se šalje patronaža.

Rezultati ovakvog pristupa

Prema podacima iz elektronske baze podataka oko 60% registovanih osoba sa dijabetesom, tokom 2009. godine imalo je godišnji kontrolni pregled a od toga oko 85% kompletan pregled. Ostalih 15% su nepokretne osobe o kojima savet traži porodica. Od osoba sa kompletnim godišnjim pregledom, 90% osoba ima pregledana stopala, 93% osoba ima izmeren krvni pritisak, 65% osoba uradi lipidogram jednom godišnje a 60% osoba ima notiran oftalmološki godišnji pregled.

Prim dr mr sc. Miodrag Đorđević

www.diabetes.rs

KONTAKTIRAJTE NAS:

  • direktno (prostorije Dispanzera za dijabetes, Zdravstvenog centra u Zaječaru, Rasadnička bb, 19000 Zaječar
  • telefonom: 019 428 554, radnim danom od 8-14 sati
  • elektronskom postom diabetesza@ptt.rs
  • ili na adresu:
    Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti Zaječar
    (Zdravstveni centar Zaječar)
    19000 Zaječar, Rasadnička bb

PLAVI KRUG NAD BEOGRADOM

PLAVI KRUG je organizacija koja je nastala iz Društva za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda. Suočavajući se sa problemom pojave sve većeg broja osoba obolelih od dijabetesa osnovan je 22. 03. 2010. PLAVI KRUG, Udruženje za borbu protiv dijabetesa grada Beograda

Udruženje je nevladina  i  neprofitabilna  organizacija,  koja se bavi prevencijom, edukacijom i poboljšanjem kvaliteta života  osoba  obolelih  od  dijabetes  mellitus-a, njihovih  porodica  i  prijatelja. Upravu čine novi, mladi i poletni ljudi koji uz pregršt svežih ideja, naoružani osmehom žele da skrenu pažnju javnosti na probleme sa kojima se susreću osobe obolele od dijabetesa.                                                                                          Osnovni cilj udruženja je poboljšanje položaja i kvaliteta života osoba obolelih od dijabetesa, njihovih porodica, prijatelja i svih onih na koje ova bolest utiče. Nizom akcija i delatnosti pokušava da podigne nivo zdravstvene kulture, prenese različita iskustva koja se tiču pravilnog lečenja ove bolesti i pomogne ljudima da shvate šta je zapravo dijabetes i kako se sa njim živi. Neki od načina kojima pokušava ovo da ostvari su upoznavanje javnosti sa značajem sprečavanja pojave ovog oboljenja, organizovanje radionica, organizovanje kampova, tribina i seminara za obolele od dijabetesa i zainteresovane za ovo stanje, pomaganje obolelima da ostvare svoja prava u zdravstvu .                                     Takođe, PLAVI KRUG ima za cilj da podstakne prehrambenu industriju da se bavi proizvodnjom životnih namirnica pogodnih za ishranu obolelih od šećerne bolesti i svima onima koji vode računa o svojoj ishrani i zdravlju, kao i da pokrene inicijativu za otvaranje odgovarajućih prodavnica i restorana namenjenih obolelima od dijabetesa.                                                                                                                          PLAVI KRUG je već uspeo da realizuje niz akcija na kojima je proveravao nivo šećera u krvi. Merili su  krvni pritisak, kao i holesterol i trigliceride. Neke od najvažnijih akcija koje su radili bile su na „Prolećnom festivalu zdravlja“ u aprilu  i „Sajmu zdravlja“ u maju ove godine. U saradnji sa Crvenim Krstom Novi Beograd organizovale su se akcije ispred TC Ušće, u Studentskom gradu, a sa Institutom za transfuziju krvi pojavili su se i na „Sajmu hrane i pića“ početkom juna ove godine. Članovi Udruženja su proveravali glikemije na seminaru „Snaga pacijenata“ u Madlenijanumu, kao i na „Sajmu nevladinih organizacija“ na trgu Nikole Pašića.                                                                                                      Primećena je velika posećenost i interesovanje građana na svim manifestacijama na kojima je PLAVI KRUG učestvovao. Veliki procenat građana nije ni svestan posledica koje može da prouzrokuje dijabetes . Na sprovedenim akcijama proveren je veliki broj ljudi i otkriveno je 27 osoba sa dijabetesom tipa 2. Veliko interesovanje mlađe i starije populacije ukazuje da je ovako nešto, posle ukidanja savetovališta za diabetes Beogradu,  zaista bilo potrebno. PLAVI KRUG nastavlja sa svojim akcijama i uveliko se sprema za 14. novembar, Dan dijabetesa.                                                                         Na sajtu http://www.worlddiabetesday.org  Beograd je naveden među svetskim metropolama koje su u okviru UN kampanje podržale ovaj događaj, a slike našeg grada su obišle svet.  I ove godine uz pomoć PLAVOG KRUGA  Beograd će 14. novembar obeležiti kao ostatak sveta. Očekuje da će preko 1.000 znamenitosti  širom sveta biti osvetljeno plavom bojom, u cilju obeležavanja Svetskog dana dijabetesa i širenja svesti o oboljenju koje dobija pandemijske razmere. Beograd se ravnopravno priključio svetskoj kampanji i znamenitostima kao što su Empire State Building, Tokio Tower, London’s Eye, Niagara Falls (kanadska strana), zgrada Opere u Sidneju… U našem gradu  će biti uplavljeno više znamenitosti, „Pobednik“ na Ušću, novi železnički most, gejzir na Adi, toranj na Avali, hotel Moskva…                                                                                                                                           Udruženje sarađuje i sa drugim udruženjima za borbu protiv šećerne bolesti u okviru Dijabetološkog saveza Srbije, koja je članica IDF-a (International Diabetes Federation), Asocijacijom za proučavanje dijabetesa Srbije, Nacionalnim programom za dijabetes, kao i sa međunarodnim organizacijama koje se bave sličnim problemima.                                                   PLAVI KRUG ima za cilj: podršku svim postojećim naporima za širenje svesti o dijabetesu, inspirisanje novih aktivnosti, skretanje pažnje širokog javnog mnjenja na dijabetes, zaštitni znak dijabetesa, pružanje razloga za podršku borbi protiv dijabetesa.

Do 2006 godine nije postojao globalni simbol dijabetesa. PLAVI KRUG predstavlja univerzalni simbol dijabetesa. Namena ovog simbola je da pruži dijabetesu jednostavan identitet.                      Plave ivice kruga označavaju boju neba i zastave Ujedinjenih Nacija. Ujedinjene Nacije su same po sebi simbol ujedinjenja među ljudima različitih nacija i jedina je organizacija koja može privući pažnju svih vlada da je krajnje vreme za borbu protiv dijabetesa i za preokret globalnih trendova koji će zaustaviti ekonomski razvoj i uzrokovati tako mnogo patnje i prerane smrti.                                                        Krug se često susreće u prirodi i kao takav je bio korišćen još od nastanka ljudske vrste. Prepoznatljivost je sasvim sigurna. U različitim kulturama krug simbolizuje život i zdravlje. Najznačajnije za kampanju borbe protiv dijabetesa , krug simbolizuje jedinstvo. Zato ujedinjena, kombinovana, snaga je ključni element koji čini ovu kampanju toliko posebnom. Svetska zajednica za borbu protiv dijabetesa se složila u podršci Rezolucije o dijabetesu Ujedinjenih Nacija i treba da ostane ujedinjena da bi učinila značaj.

Ukoliko ste osoba koja boluje od dijabetesa, u svom okruženju imate osobe koje boluju od ove bolesti ili jednostavno želite da se priključite našem udruženju kontaktirajte nas, biće nam drago da postanete naš član. Podelite sa nama vaše ideje ili probleme, a mi ćemo pokušati da ih rešimo na najbolji mogući način. Kontaktirajte nas preko sajta – www.plavikrug.org  ili putem telefona 061.3238.124, postanite deo našeg udruženja i pomozite nam da život sa dijabetesom učinimo lepšim i boljim.

GESTACIJSKI DIJABETES I GOJAZNOST KOD DECE

Deca kod čijih se majki u trudnoći razvio dijabetes imaju gotovo za trećinu veće izglede za preveliku telesnu težinu i gojaznost, utvrdili su američki naučnici. Njihova je studija pokazala i da tretiranje tzv. gestacijskog dijabetesa dovodi do smanjenja uočenog rizika. Rezultati objavljeni u naučnom časopisu “Diabetes Care” se temelje na praćenju 10.000 majki i njihove dece u razdoblju od 5 do 7 godina. U istraživanju nisu učestvovale žene kod kojih je dijabetes bio prisutan pre trudnoće. Povećanje rizika za višak kilograma kod dece je bilo uočljivo bez obzira na eventualno povećanje telesne težine majke u trudnoći, starostiu majke, broj prethodnih trudnoća, etničku pripadnost i porođajnu težinu deteta.

STROGO VASPITANJE DO PET PUTA POVEĆAVA GOJAZNOST KOD DECE

Počisti tanjir ili ćeš dobiti svoje, takav pristup vaspitanju može imati neželjenu posledicu: gojaznost kod dece

Istraživanje sprovedeno na univerzitetu u Bostonu pokazalo je kako deca strogih rodtelja pet puta češće pate od gojaznosti od dece čiji su se roditelji prema njima odnosili fleksibilnije i sa poštovanjem, ali istovremeno postavljali jasna pravila. Deca preterano popustljivih roditelja debljala su se dvostruko češće. Najboljim vaspitnim pristupom i u ovom slučaju se pokazao onaj koji kombinuje čvrstoću i fleksibilnost, pa se pravila mogu povremeno prilagoditi situaciji. Na primer, pravilo može glasiti da dete za ručak treba  da jede povrće, ali ono može odabrati koje i koliko će ga pojesti.

DIJABETES I DECA – PLAN BRIGE

Deca koja imaju tip 1 dijabetesa mogu sebi pomoći da ostanu zdrava tako što će paziti na sledeće četri stvari: redovno uzimaju insulin, hrane se zdravom hranom i poštuju plan obroka, redovno kontrolišu nivo šećera u krvi (glikemiju), budu aktivni tako što će se igrati i redovno vežbati

Sprovoditi sve četri stvari odjednom može biti zbunjujuće jer je potrebno dosta stvari pamtiti. I kao što uvek kad nešto što nam se učini komplikovanim radimo, tako ćemo postupiti i u ovom slučaju. Napravićemo plan u kome ćemo sve zapisati. Svaka osoba sa dijabetesom i kako odrasla tako i dete treba da imaju sopstveni plan brige o dijabetesu.
Ovaj plan pomoći će deci i roditeljima da rade ono što će pomoći da deca ostanu zdrava, aktivni i da se dobro osećate. Deca, roditelji i zdravstveni tim zajednički treba da naprave  plan brige o dijabetesu. Praćenje tog plana daje vam informaciju kako da budete zdravi i izbegnete kasnije zdravstvene probleme.

Injekcije insulina
Uzimanje injekcija insulina važan je način da osobe sa tipom 1 dijabetesa kontrolišu količinu šećera u krvi. Organizam glukozu dobija iz hrane koju jedemo. Glukoza se krvlju prenosi do svake ćelije u telu. Kao što su baterije potrebne CD vokmenu, tako i glukoza daje telu energiju da funkcioniše.
Ali osobe koje imaju tip 1 dijabetesa ne mogu proizvesti hormon koji se zove insulin. Bez insulina, glukoza ne može ući u ćelije tako da ona ostaje u krvi i njen nivo raste. Kada neko ima povišen šećer u krvi može se jako bolesno osećati. Insulin je jedini lek koji može vratiti nivo šećera u krvi u normalne vrednosti kod osoba sa tipom 1 dijabetesa.
Kod osoba koje nemaju dijabetes, pankreas proizvodi i u krv ispušta količinu insulina koja je potrebna da bi nivo šećera u krvi bio onakav kakav treba da bude. Ali osobe koje imaju tip 1 dijabetesa ne mogu proizvesti sopstveni insulin i potrebno im je da insulin dobiju injekcijom. Osoba koja ima dijabetes, takođe, mora znati koliko insulina treba da uzme i kada da ga uzme u zavisnosti od toga šta jede i šta radi. Gde ćete naći odgovore na ta pitanja? Naravno, u sopstvenom planu za brigu o dijabetesu.

Zdrava ishrana

Kao deo svog plana za brigu o dijabetesu, deca koja imaju dijabetes treba sa jedu raznovrsnu hranu kao i sva druga deca koja žele da budu zdrava. Ali kad deca sa dijabetesom pojedu više neke određene hrane moraju joj prilagoditi dozu insulina. Ugljeni hidrati, kao što je to hleb ili testenine više će povećati nivo glikemije u krvi.
Neka deca mogu koristiti plan ishrane osobe sa dijabetesom. Ovaj plan omogućava da obroke, doručak, ručak, večeru i užine rasporedite pravilno i tako poboljšate regulaciju svog dijabetesa. Ovaj plan vas, takođe, podseća na grupe namirnica koje treba da uključite u vaš obrok i određuje količinu hrane koju treba da pojedete.
I po ovom planu dozvoljeno je povremeno pojesti neku brzu hranu i poneki slatkiš ali ovu hranu treba izbegavati ako imate tip 1 dijabetesa. Svako ko se zdravo hrani treba da izbegava ovu hranu jer ako se često jede može dovesti do gojaznosti a kasnije i do mnogih zdravstvenih problema kao što su to, na primer, bolesti srca. Osobe koje imaju dijabetes već su u riziku od ovih problema.

Merenje glikemije
Merenje šećera u krvi (glikemije) jedini je način da proverite kako su usklađeni doza insulina koju ste dali i hrana koju ste pojeli. Većina dece sa dijabetesom kontrolišu svoju glikemiju glukometrima i to obično tri do četri puta na dan. Neka deca glikemiju određuju i češće od toga. Ovi aparatići rade tako što im je potreban jako mali uzorak krvi. Kada određujete glikemiju morate dobiti kap krvi ubodom u vrh prsta.
Održavanje glikemije u normalnim vrednostima dovešće do toga da se dobro i zdravo osećate. Takođe, manje je verovatno da u kasnijem životu imate probleme zbog dijabetesa. Vaš zdravstveni tim reći će vama i vašim roditeljima koji nivo glikemije treba da postignete i koliko često da je kontrolišete.

Biti aktivan
Deca sa dijabetesom treba da se igraju kao i sva druga deca. Fizička aktivnost važan je deo plana brige o dijabetesu i može pomoći da se izbegnu problemi u kasnijem životu. Ali nivo glikemije može se menjati tokom fizičke aktivnosti pa deca moraju znati kako da se nose sa tim.
Vas zdravstveni tim može vam dati savete šta da radite pre, u toku i posle fizičkog vežbanja. Reći će vam šta da radite ako se ne osećate dobro tokom vežbanja. Ali sa pravom kombinacijom zdrave ishrane, merenja glikemije, uzimanja insulina aktivnosti moći ćete da budete aktivni i da se super osećate.

Izvor: http://www.kidshealth.org / http://www.diabetes.rs

SRBIJA – OBOLEVA JEDNO DETE NA 2.500 – 3.000 DECE

Dijabetes melitus (šećerna bolest) je najčešća endokrina bolest detinjstva. U Srbiji od šećerne bolesti oboljeva jedno dete na 2.500 – 3.000 dece. Osnovna karakteristika dečjeg dijabetesa je nestabilnost, promenljivost, nagle promene nivoa glukoze u krvi iz dana u dan, ali i promena koja se zbiva tokom rasta i razvoja

Deca u 98% slučajeva oboljevaju od nestabilnog, ketozi sklonog, insulin– zavisnog oblika dijabetes melitusa (tip I), koji se najčešće javlja u pubertetu. Insulin zavisni dijabetes melitus (IZDM) je nasledno oboljenje. Odgovoran je izmenjen gen na kratkom kraku šestog hromozoma. Kod genetski sklone dece početak bolesti može biti isprovociran virusnom infekcijom, delovanjem neke hemijske materije, sastojka hrane npr. proteina kravljeg mleka ili stresom. Nakon toga sledi dugotrajna imunološka reakcija koja dovodi do oštećenja beta ćelija pankreasa, koje su odgovorne za stvaranje insulina. U to vreme nema simptoma bolesti, ali su prisutna antitela protiv beta ćelija, citotoksične T ćelije, kao i povećano lučenje medijatora ćelijskog oštećenja – citokina u koje se ubrajaju interleukin 1, interferon gama i faktor tumorske nekroze – alfa.

Klinička slika

Većina dece ima tegobe 2 do 4 nedelja pre postavljanja dijagnoze. Deca imaju pojačano mokrenje, žeđ, apetit je često promenjen, nekada pojačan, a nekada znatno smanjen, gube težinu, zamaraju se i imaju poremećaje vida. Stanje se pogoršava, počinju da povraćaju, može se javiti dehidratacija, bol u trbuhu, ubrzano disanje sa mirisom izdahnutog vazduha na aceton, pospanost sve do kome. Postoji hiperglikemija – šećer u krvi je iznad 11mmol/l. U mokraću je prisutna glikoza, a nekad i ketoni. Trećina bolesnika dospeva u bolnicu u dijabetičnoj ketoacidozi (DKA).                                                                                       Bolest protiče kroz nekoliko faza. Tegobe sa početka bolesti se primenom insulinske terapije povlače. Posle izvesnog vremena su potrebne znatno niže doze insulina. Dve trećine dece ulazi u fazu remisije, kada im nije potreban insulin. To traje od par nedelja do dve godine. Mnogi roditelji obično pomisle da se dete primenom nekih narodnih lekova izlečilo. Međutim, za to vreme se beta ćelije iscrpljuju i bolest «se vraća» i ispoljava u svom definitivnom obliku – «totalni dijabetes». Tada su potrebne doze insulina 0.8 – 1.3 jedinica po kilogramu telesne težine dnevno. Devojčicama su potrebne veće doze. U pubertetu su mladima potrebne veće doze nego odraslima. Postoji relativna insulinska rezistencija kao posledica povećanog lučenja hormona rasta, insulinu sličnog faktora rasa i polnih hormona, kao i povećanog nivo stresa u tom periodu.

Terapija

Cilj lečenja je uklanjanje svih simptoma bolesti, sprečavanje urgentnih stanja (dijabetična ketoacidoza i hipoglikemija), omogućavanje normalnog rasta i polnog razvoja i sprečavanje emocionalnih poremećaja. U cilju lečenja koriste se insulin, pravilna ishrana, fizička aktivnost, rešavanje stresa i kontrola nivoa šećera u krvi, kao i određivanje šećera i ketona u urinu. Insulinska terapija je osnova lečenja. Najčešće se koristi kombinacija insulina kratkog dejstva (Inutral, Actrapid) i insulina srednjeg dejstva (Izofan, Inzulatard). Po pravilu se koristi sintetski humani insulin, 30 minuta pre doručka i pre večere tj. dva puta dnevno. Približno se daje dve trećine insulina ujutru i jedna trećina uveče, a odnos brzodelujućeg i sporijeg je 1: 3. deca ispod 4 godine su osetljiva na insulin brzog dejstva pa se on daje 1 – 2 jedinice, dok ostatak čini izofan – insulin. Deca uzrasta 5 – 10 godina obično koriste 4 jedinice brzodelujućeg, a većoj deci treba više.                                     Sve više se koristi intenzivna insulinska terapija, jer se pokazalo da su sa njom komplikacije blaže. Ona podrazumeva češće korišćenje insulina ili korišćenje insulinskih pumpi, što je kod nas za decu još uvek retko. Brzodelujućiinsulinse daje 3 – 4 puta dnevno pre obroka, a sporo delujući pred spavanje. Da bi korišćenje insulina bilo što lakše i bezbolno koristi se insulinsko «penkalo».                                                 Da bi se uspešno pratila bolest i ostvarila dobra regulacija glikemije potrebno je svakodnevno merenje glikemije na kućnom aparatu. Idealno je da se meri pre svakog obroka i pre spavanja ili najmanje dva puta dnevno. Ako dobijene vrednosti nisu normalne koriguje se doza insulina. Teži se da kod školske dece vrednosti budu pre obroka 4 – 6mmol/l, tokom dana 4 – 8mmol/l (ne bi trebalo da bude više od 10mmol/l posle obroka). Kod predškolske dece i dece koja su sklona hipoglikemijama vrednosti treba da budu veće 6 – 8 mmol/l natašte.                                                                                                                                                                   Dobar uvid u kvalitet regulacije glikoze daje testiranje glikoliziranog hemoglobina. Test ispituje koncentraciju hemoglobina A1c (HbA1c) ili glikoliziranog hemoglobina. Hemoglobin, protein crvenih krvnih zrnaca se menja kada se za njega veže glikoza. Promena zavisi od prosečne koncentracije šećera u krvi. Kod zdravih ljudi vrednost A1c je ispod 7%. Kod dijabetičara vrednost od 8 – 9% pokazuje da je u zadnja 2 – 3 meseca nivo glikoze bio dobar.

Komplikacije bolesti

Komplikacije bolesti su hipoglikemija, fenomen zore i dijabetska ketoacidoza, kao rane ili akutne komplikacije. Hronične komplikacije su degenerativne promene.

Hipoglikemija je česta akutna komplikacija kod mladih dijabetičara, pogotovu ako su pod intenzivnom insulinskom terapijom. Izazvana je velikom dozom insulina, preskakanjem obroka ili prevelikom fizičkom aktivnošću. Njeni simptomi su glad, slabost, podrhtavanje, znojenje, umor, pospanost, glavobolja i poremećaj ponašanja. Ako dete odmah ne uzme 2 – 3 kocke šećera, keks isl. može doći do gubitka svesti i konvulzija. Tada roditelji treba da daju injekciju glukagona 0.3 – 0.54mg u mišić. U bolnici se daje rastvor 25% glikoze 20 – 50ml u venu. Hipoglkemija može dovesti do trajnih neuroloških oštećenja.

Dawn fenomen ili fenomen zore je hipoglikemija koja se javlja u jutarnjim časovima. Veoma se često sreće kod dece u periodu rasta. Nastaje zbog prestanka delovanja večernje doze insulina uz istovremeno antagonističko delovanje hormona rasta i kortizola koji se najviše luče u ranim jutarnjim satima. Problem se rešava tako što se večernja doza insulina razdvoji. Insulin brzog dejstva se daje pre večere, a sporog dejstva pre spavanja.

Dijabetska ketoacidoza je teška akutna komplikacija koja se ispoljava povraćanjem, izraženom dehidracijom, bolom u trbuhu, hiperventilacijom (ubrzano disanje), mirisom acetona u izdahnutom vazduhu, pospanošću i na kraju komom. Leči se davanjem insulina, nadoknadom tečnosti i elektrolita i uklanjanjem i lečenjem njenog izazivača, što je najčešće infekcija. Terapijom se sprečava teška i često fatalna komplikacija – edem mozga. Znaci edema mozga su proširene i nejednake zenice, nestabilnost krvnog pritiska, bradikardija (usporen srčani rad), konvulzije i apneja (prestanak disanja).

Hronične komplikacije su degenerativne promene. Zbog promena na sitnim krvnim sudovima dolazi do zadebljanja kože, neuropatija, retinopatije i bubrežne insuficijencije najčešće u 4. i 5. deceniji života. Učestalost komplikacija se znatno smanjuje ako je glikemija blizu normali i glikozirani hemoglobin ispod 8%. Da bi se komplikacije odložile potrebna je kontrola holesterola i njegovih frakcija (HDL i LDL) i po potrebi dijetalna ishrana sa manje masnoće da bi se sprečila ubrzana ateroskleroza. Kod adolescenata jednom godišnje treba određivati mikroalbuminuriju koja može rano da ukaže na oštećenje bubrega. U godinama razvoja jednom godišnje pregledati oči i redovno meriti krvni pritisak.

DECA – ŠKOLSKI IZLETI I DIJABETES

Višednevna putovanja i izleti podstiču samopouzdanje, zabavni su i unapređuju samosvest i samostalnost. Deca/adolescenti sa dijabetesom mogu u potpunosti učestvovati u višednevnim programima. Obično deca/adolescenti pohađaju kamp u vreme kada su već odgovorni i samostalni pri lečenju svog dijabetesa. To uključuje: davanje injekcija insulina, merenje šećera u krvi, prepoznavanje i rano lečenje hipoglikemije, razumevanje programa ishrane, razumevanje potrebe da obroci budu na vreme, razumevanje potrebe za dodatnom hranom bogatom ugljenim hidratima pre, za vreme i nakon vežbe ili fizičke aktivnosti

Roditelji ili staratelji se trebaju sastati sa organizatorima dosta unapred kako bi dogovorili sve o posebnim potrebama. Roditelji mlađe dece mogu biti pozvani da prisustvuju putovanju ako dete s dijabetesom nije u celosti samostalno.

Potrebno je osoblje upoznati sa:

– planiranjem obroka (posebno zbog potrebe za ugljenim hidratima u svim obrocima i užinama)                                                                                                                                  – prevencijom hipoglikemije                                                                                                                        – merenjem nivoa šećera u krvi                                                                                                                        – prepoznavanjem i lečenjem hipoglikemije

– lečenjem dijabetesa u bolesti: „Pravila za dane kada se učenik u školi oseća loše“                                                                                                                                                     – kada zvati pomoć i detaljima o hitnoj medicinskoj pomoći

Nužno je da svi članovi osoblja, prijatelji i osobe koje zajedno dele sobu budu svesni posebnih potreba deteta/adolescenta s dijabetesom. Pre odlaska na višednevno putovanje, doze insulina se obično smanjuju kako bi i dalje od kuće bila omogućena vežba i drugačiji način života, a što sve može povećati mogućnost nastanka hipoglikemije. Pri svakom obroku i užini potrebno je ponuditi hranu koja sadrži ugljene hidrate koji se sporo apsorbiraju (tj. hleb, krompir, testenina, pirinač, povrće, žitarice). Obroke je potrebno posluživati u redono vreme. Dodatna hrana bogata ugljenim hidratima potrebna je uz vežbu i mora biti dostupna na mestu održavanja vežbe.

Potrepštine za višednevna putovanja

Dete/adolescent s dijabetesom mora poneti dovoljne količine insulina i pribora. Takođe je potrebno priložiti podatke o kontaktu medicinske sestre/bolnice i omogućiti sredstva za hlađenje insulina za vreme toplog vremena ako nije dostupan frižider.

Dijabetički kampovi/višednevna putovanja

Dijabetički kampovi/višednevna putovanja za decu i tinejdžere održavaju se jednom godišnje. Detalji o datumu, mestu, dobnim grupama i troškovima mogu se dobiti od detetove/adolescentove medicinske sestre specijalizovane za dijabetes. Ova događanja su posebno osmišljena za decu/adolescente s dijabetesom i njihove porodice, te ih vodi osoblje dobro upoznato s dijabetesom.

Planiranje je nužno za bezbrižne školske izlete

Uzmite u obzir i planirajte: vreme obroka, vreme davanja injekcija insulina i testiranja krvi, prevoz odgovarajućih zaliha hrane (npr. sendviča, grickalica, keksa, voća) kada se nalazite napolju (kako bi se izbegla potreba kupovanja hrane ili grickalica)

Autobusi

Od prevoznika je  potrebno zatražiti dozvolu kako bi omogućili detetu/adolescentu s dijabetesom da uzme grickalice za vreme putovanja autobusom.

Posebni događaji

Deci/adolescentima s dijabetesom treba omogućiti učestvovanje u posebnim zabavama i proslavama. Hrana kao što su sendviči, pizza, kokice, voće i sladoled je prikladna. U slučaju deljenja kesica sa slatkišima ili čašćenja, detetu treba dozvoliti da dobijeno ponese kući kako bi roditelji to proverili.

VEŽBANJE – NAJZDRAVIJA ŽIVOTNA NAVIKA

Fizička neaktivnost jedan je od najznačajnijih rizika za bolesti krvnih sudova, kojima su inače posebno sklone osobe sa šećernom bolesti. Štetni uticaj navike nekretanja u tim okolnostima uporediv je sa dobro poznatim zlom koje uzrokuje pušenje

Redovna vežba je najzdravija životna navika u svakom životnom dobu. Nezamenjiva je njena uloga u čuvanju snage, pokretljivosti i izdržljivosti organizma. Time direktno doprinosi telesnom i duševnom zdravlju, a to posebno dolazi do izražaja kod dugotrajnog zadržavanja nezavisnosti u starosti.                                                                                                                                  Povoljni učinci redovnog vežbanja se višestruko ističu u smanjenju metaboličke neravnoteže. Povećana potrošnja energije kod vežbi može pomoći u smanjenju telesne težine, ali vežba je najvažnija u dugoročnom održavanju gubitka telesne težine. Nezavisno od toga, ona dodatno utiče na povećanje osetljivosti na insulin i akutno smanjuje nivoe glukoze u krvi. Sveukupno je dokazano da redovna vežba smanjuje rizik pojave šećerne bolesti tipa 2. Smanjuju se takođe ostali rizični činiocici kao što je povišeni krvni pritisak i masnoće u krvi.                                                    Taj celi niz povoljnih uticaja toliko je izuuzetan da je čak podstaknuo istraživanja kako bi se stvorila tableta koja bi oponašala učinke vežbe. Takvo rešenje za lenost je ipak još daleko, a uostalom sigurno nikada neće dostići savršenu prirodnu dobrobit koju nam pruža kretanje.

Koliko vežbati

Danas su prihvaćene preporuke o poželjnih 30 minuta svakodnevnog vjžbanja. Taj ritam može biti i drugačiji, ali bilo bi dobro sveukupno odraditi najmanje oko 2,5 sata nedeljno. Više vrede češća razdoblja od samo desetak minuta trajanja nego dugo vežbanje isključivo vikendom. Aktivnosti treba rasporediti kroz najmanje 3 dana u nedelji bez više od 2 uzastopna dana bez ovežbe.

Izazov svakodnevnice

Kada se čvrsto prihvati spoznaja o važnosti vežbe, preostaje onaj najveći izazov, uneti tu promenu u način života. Loše navike stiču se godinama pa je potrebna snažna vera i odlučnost kako bi obavezu vežbanja u potpunosti uključili u svakodnevnicu. Očekivanja trebaju biti strpljiva jer se do pravih dostignuća može doći samo polako i postupno. Započeti vežbanje nikada nije prekasno. Za lakši početak, dobro je prikupiti što više saveta i ideja o tome kako se sve može povećati fizička aktivnost.

Prilike su oko nas

U prvom redu potrebno je za vežbu iskoristiti već postojeće svakodnevne prilike. Hodajte gde god možete. Produžite hodanje pri dolasku i odlasku sa posla izlazeći na ranijoj autobusnoj stanici ili parkirajte auto dalje. Umesto telefonskih poziva, prošetajte do svog saradnika, a što više koristite stepenice umesto lifta. U svakoj prilici ubrzajte ritam koraka. Možda na posao možete i biciklom. Odbacite daljinski upravljač ako već gledate televiziju, a još bolje bi bilo za to vreme voziti kućni bicikl. Vrlo je vredna fizička aktivnost pri uzgoju cveća pa makar i na balkonu, a svi kućni poslovi takođe joj mogu značajno doprineti.

Izabrati najbolje za sebe

Pri daljnjem izboru vežbe vodite računa o tome koliko odgovara vašem životnom okruženju i fizičkim sposobnostima. Hodanje je obično prva preporuka: najjednostavnija mogućnost koja lako može postati redovna navika, a ne zahteva posebne uslove i pripreme.       Ohrabrite se hodajući u društvu sa porodicom, prijateljima, vikendom planinarite, skupljajte šumske plodove ili jednostavno krenite u prirodu u „lov na najbolju fotografiju“. Zimi čak i veliki marketi mogu biti dobar prostor za hodanje. Danas je sve popularnije hodanje sa štapovima, tzv. nordijsko hodanje. Na taj način vežba se i gornji, a delomično odterećuje donji deo tela.           Celi je niz daljnjih mogućnosti: trčanje, vožnja bicikla, ples, gimnastika, tenis ili plivanje, a proverite takođe u obližnjoj sportskoj dvorani možete li se uključiti u neki od ekipnih sportova.

Istrajnošću do uspeha

Najvažnije je zadržati motivaciju i ostati istrajan. To se najbolje postiže ako vam je vežbanje zabavno. Menjajte više različitih aktivnosti kako bi vam bilo zanimljivije. Ako vam nešto manje odgovara, pokušajte drugo, isprobajte različite stvari dok ne nađete ono u čemu ćete uživati. Vrlo je važna podrška okoline pa se okružite i družite sa aktivnim ljudima koji će vas podsticati i zajednički učestvovati. Nekim ljudima odgovara tokom vežbe istovremeno slušanje muzike, razgovor ili gledanje televizije dok vežbate u kući. Te aktivnosti mogu im skrenuti pažnju i olakšati svladavanje napora.

Dr sc. Vlatka Pandžić-Jakšić, dr med., specijalista internist
dijabetologija

SAVETI – MRŠAVITE BAŠ KOLIKO TREBA

Masne naslage, opušteni mišići, umorna koža… Večna noćna mora koja se vraća kad god trebate nešto da obučete…

Pre svega ne očajavajte i ne trudite se da jednim udarcem uklonite celulit ili višak kilograma. Najbolje je čvrsto odlučiti i slediti postupan plan na duge staze. Time ćete osigurati trajan rezultat, postignut na zdrav način i steći savršenu formu…

Da bi ste se vratili u formu, pre brzopletog uletanja u dijete treba da ispitate svoje telo, otkrijelte svoju anatomiju i prehrambene navike. Najbolje je mršaviti na zdrav način, osiguravajući telu sve potrebne hranljive materije i izbegavajući preterivanja, koja su loša ne samo za liniju već i za srce i krvne sudove.                                                                                                                                          Kad započinjete dijetu, prvo uzmite u obzir da je ne možete sprovoditi ako bolujete od neke bolesti ili imate duševnih problema. U tim slučajevima se svaki potez u cilju mršavljenja mora sprovoditi jedino ud nadzor lekara.       Ovi su predlozi isključivo za zdrave osobe čiji je jedini problem višak kilograma. Zato u ovom tekstu ne dajemo rešenja za osobe koje treba da izgube više od 15 kilograma, jer u tom slučaju možda postoje zdravstveni problemi povezani sa viškom kilograma i preporučljivo je potražiti lekarsku pomoć.                                                                                                                                         Kao drugo, odredite koliko kilograma morate da smršate i da li postoji celulit, jer u tom slučaju uz držanje niskokalorične dijete treba da preduzmete i druge mere.

IZBEGNITE „JO JO EFEKAT“

Da ne bi ste upali u začarani krug, nazvan „jo jo efekat“, sa neprestanim oscilacijama telesne težine, treba izbegavati neuravnotežene dijete, one kojma se brzo gube kilogrami ili su preterano stroge, jer njima gubite samo mišićnu masu, a vrlo malo masti.                                                                                                   Potrošnja zaliha masti zahteva vremena. Kad organizam treba energiju, najbrži način da je dobije je da posegne za rezervama šećera koje se nalaze u jetri i mišićima, i za belančevinama. Zato se u prvim danima dijete koja se zasniva na odrescima i salatama, bez hleba i testa, gube kilogrami. Ali kada se dijeta prekine, ako ste izgubili 3 kilograma, odmah ćete vratitit 4 ili više. Da bi ste prekinuli taj začarani krug, morate se odreći brzih i čudotvornih dijeta i odlučiti se za zdravu, uravnoteženu dijetu, sporu ali sigurnu.          Nisu sve žene koje pate od celulita debele. Zato samo one koje imaju problema moraju da slede neku od dijeta za mrđavljenje.                   U jednom ili drugom slučaju treba voditi računa o sledećem:               – Treba izbegavati jednolične dijete, dakle one sastavljene od jedne ili malobrojnih vrsta hrane, dijete sa pirindžom, voćem…                       – Pobediti celulit za stolom znači jesti od svega po malo, izbegavajući zabranjenu hranu, ograničavajući drugu i vodeći posebnu brigu o načinu kuvanja.                                                                                            – Važno je šta i kako se jede. Ako volite testeninun, ne morate je u potpunosti izbaciti iz jelovnika. Uzmite pola uobičajene porcije i začinite testo nsikokaloričnim prelivom.                                                   – Reč dijeta ne mora da bude sinonim za kuvanu ribu i samo povrće. Uz malo mašte možete skuvati jela siromašna kalorijama a ipak vrlo ukusna. Sa nekoliko kapi maslinovog ulja svako jelo će biti ukusnije. Možete koristiti i aromatično bilje i začine da bi ste dali dašak raznovrsnosti zelenišu i ribi ili svežem kravljem siru.                                                                                                                   – Zabranjena su jela sa sosovima i prelivima ali nema prigovora na lagane prelive: obrani jogurt sa malo soli i bibera može da začini svaku salatu.

PROMENITE NAVIKE

Može da bude teško da promenite navike koje ste imali celi život i zato je bolje to raditi postepeno: trebaće vam 2-3 nedelje da se prilagodite i nekoliko meseci da bi ste postigli konačnu, idealnu telesnu težinu.

Efikasnost neke  dijete za mršavljenje ne dokazuje se na vagi već u struku, jer uravnotežena dijeta pomaže da se poveća mišićna masa koja je teža od izgubljene masti. Zato, da bi ste proverili da li ste smršali, najbolje je obući za broj manje pantalone ili haljinu.                  Ne mršavite samo ako manje jedete. Treba sagorevati kalorije, a to se postiže na samo jedan način: sa više kretanja. Ali i tu je postepenost ključna reč.Ne možete sa 0 sati odjednom da skočite na 6 sati fizičke aktivnosti nedeljno. Bolje je svakoga dana se sve više kretati dok, malo po malo, ne dostignete 30-60 minuta vežbanja dnevno. Uvek imajte na umu sledeće pravilio: intezitet vežbanja razvija mišiće, trajanje pojačava metabolizam i podstiče mršavljenje. Zato ako treba birati između 20 minuta trčanja ili sat vremena hoda, odlučite se za ovo drugo.

NE SLEDITE DIJETU ZA MRŠAVLJENJE…

…ako ste umorni a nemate mogućnost da se odmorite                    …ako bolujete od neke bolesti, makar i bazazlene poput gripa ili prehlade                                                                                                       …ako patite od depresije ili ste je upravo preboleli                                …ako prolazite kroz neku emocionalnu krizu

EFIKASNA DIJETA

–         Unosi manje energije od one koju organizam potroši.              –         Sadrži dovoljno kvalitetnih belančevina da spreči mlitavost mišića i nesvesticu.                                                                                –         Osigurava veliku količinu tečnosti da omogući pravilno uklanjanje otpadnih materija.                                                                     –         Osigurava dovoljnu količinu vitamina, minerala i oligoelemenata.                                                                                              –         Daje dovoljan osećaj sitosti i dopušta da uživate u hrani i društvenom životu.

ISHRANA – KAKO SPREČITI PREJEDANJE

Budući da u svetu više od milijarde ljudi pati od prekomerne telesne težine, a bar 300 miliona od njih su debeli, debljina predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema i izazova 21. veka. To je ujedno i vrlo kompleksan poremećaj koji srećemo kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Debljina je bolest koja pogađa sve dobne i socio-ekonomske grupe, a ima ozbiljne socijalne i psihološke dimenzije

Najozbiljnije posledice prekomerne telesne težine i debljine uključuju hipertenziju i hiperlipidemiju (debljina je jedan od glavnih činilaca rizika), koronarnu bolest srca, ishemički moždani udar, tip 2 šećerne bolesti, neke maligne bolesti (karcinom endometrija, dojke, prostate, kolona), osteoporozu kao i psihosocijalne probleme, socijalnu stigmatizaciju i diskriminaciju. Prekomerna telesna težina i debljina značajno doprinose razvoju osteoartritisa, koji je važan uzrok onesposobljenosti odraslih osoba. Zbog svega navedenog potreban je vrlo ozbiljan pristup u prevenciji i kontroli problema debljine.             Debljinu možemo definisati kao stanje prekomernog nakupljanja masnog tkiva do mere u kojoj zdravlje osobe može biti ugroženo. To je vrlo kompleksna, multifaktorijalno uzrokovana bolest u čijem nastanku važnu ulogu ima interakcija između nasleđa i okoline. Iako je naše razumevanje razvoja te bolesti nepotpuno, možemo reći da su u njenom nastanku integrirani socijalni, bihevioralni, kulturološki, fiziološki, metabolički i genetski činioci.                                                 Rastuća epidemija debljine reflektuje promene u samim temeljima društva i uzorcima ponašanja u poslednjih nekoliko decenija. Dok genetska osnova određuje sklonost osobe debljanju, energetska ravnoteža je određena unosom kalorija i telesnom aktivnošću. Od 80-tih godina prošlog veka povećan unos hrane bogate energijom, a siromašne hranjivima, sa velikom količinom šećera i zasićenih masti, u kombinaciji sa smanjenom telesnom aktivnošću doveo je do trostrukog porasta prevalencije debljine u mnogim zemljama Evrope.

Kako sprečiti prejedanje?

Malim bebama je urođeno da jedu kada su gladne, a prestaju jesti kad osećaju zadovoljstvo, odnosno kad su site. Ali tokom odrastanja mnogi od nas, zbog reklamnih poruka, korišćenja hrane kao nagrade u vaspitanju, krutih vaspitnih metoda – «Moraš do kraja isprazniti tanjir!» i sl., gubimo taj divno izbalansirani način ishrane i počinjemo se prejedati.                                                                                                Pa ipak, unos hrane kada smo gladni, kao i završavanje obroka u trenutku kad osećamo zadovoljstvo, odnosno sitost, je ključno za zdrav način ishrane i stil življenja.                                                              Relativno je lako poštovati deo preporuke «Jedite samo kada ste gladni», ali malo je teže prestati sa jelom kada smo siti, posebno ako smo tokom godina odrastanja izgubili tu naviku iz novorođenačkog doba.

Postoje neke preporuke stručnjaka, kako izbeći prejedanje:

• JEDITE POLAKO. To je opšte poznata preporuka, koja ne samo da olakšava varenje hrane kada je ona dobro sažvakana, već daje i dovoljno vremena mozgu da primi važne poruke o osećaju sitosti. Naime, prema nekim istraživanjima, kod mršavijih osoba signali o osećaju sitosti dolaze do mozga za 12 minuta, a za 20 minuta kod debelih osoba.                                                                                          • BUDITE SVESNI. Ova preporuka se odnosi na izbegavanje jela pred televizorom ili kompjuterom, ili za vreme vožnje. Važno je obratiti pažnju na ono što jedemo, ukus, miris, boju, neki stručnjaci čak preporučuju kratku meditaciju pre jela kako bismo bili što više fokusirani na sam proces jedenja, da bi nam hrana bila zadovoljstvo  te da bismo pre primetili kad smo pojeli dovoljno.                                                                                                                                              • I PRVI ZALOGAJ SE RAČUNA. Prema nekim istraživanjima prvi zalogaji predstavljaju maksimalni užitak, jer tokom daljneg procesa jedenja naše čulo ukusa postaje manje osetljivo na sastojke hrane koji joj daju prijatan ukus. Dakle, polagano uživanje u tim prvim zalogajima pomoći će nam da prekinemo jelo onda kada smo siti.                                                                                                    • OBRATITE PAŽNJU NA NAČIN SERVIRANJA HRANE. Upotreba manjih tanjira, kao i lepo aranžiranje hrane pomažu nam da prestanemo da jedemo baš kada osetimo sitost – što je manji tanjir, manja je porcija.                                                                             • IZBOR HRANE. Potrebno je izbegavati hranu koja nam daje puno kalorija, a malo volumena, poput mlečnih šejkova, sireva, čokolade, čipsa, belog hleba (hrana sa velikim udelom masti, šećera, rafinirani ugljeni hidrati). Hrana koja sadrži više vlakana, proteina  ili vode će pre dovesti do osećaja sitosti, a bez unosa preterane količine kalorija.

Praktični saveti za kraj

• prilikom kupovanja namirnica nemojte biti gladni;                • obratite pažnju na deklarisanu kalorijsku vrednost i nutritivni sastav namirnica koje kupujete;                                                             • light proizvodi (tzv. sugar free, fat free – bez šećera, bez masti) nisu i „calorie free“ (bez kalorija), dakle oprez – kalorije se broje! Ne jedite ih u neograničenim količinama;                                                    • fizička aktivnost može biti jako zabavna, možete se družiti sa drugima dok vežbate, izgledaćete i osećaćete se bolje kada ste fizički aktivni;                                                                                                    • fizička aktivnost je odličan način za izbacivanje stresa i negativnih emocija; • kada čujete omiljenu pesmu zaplešite;                               • nagradite svaki pa i najmanji uspeh i ostvareni cilj (naravno ne sa hranom!); • ako koji put posustanete – nije važno, oprostite sebi i nastavite dalje prema svom cilju;                                                               • u svemu tražite pozitivnu stranu,veselite se malim stvarima, budite srećni i uživajte u životu.

http://www.zdravobudi.hr

SLATKE NAMIRNICE U ISHRANI DIJABETIČARA

Svi vole slatko! I osobe koje imaju šećernu bolest imaju potrebe za slatkišima. Mogu ih konzumirati, ali moraju da nauče – KOJE, KADA I KOLIKO!

KOJE slatkiše mogu da koriste dijabetičari?

One slatkiše kod kojih je glikoza zamenjena zaslađivačem i/ili slatkim alkoholom (pročitati sa etikete). Takve poslastice imaju isti ukus, a veoma malo podižu šećer u krvi.                                                                                            Preporučuju se oni slatkiši koji u svom sastavu imaju nenutritivne zaslađivače (aspartam, ciklamat, saharin, acesulfam, sukraloza) pošto nemaju kalorija, a daju slatki ukus.                                       Takođe, imaju manje kalorija od klasičnih slatkiša. Mnogi zdravi ljudi konzumiraju upravo ovakve slatkiše –  keks, bombone ili čokoladice.  Takve namirnice na svojoj etiketi imaju natpis “Bez šećera”, “Dijet” ili “Reduced calorie” (25% smanjene kalorije), “Lite” ili “Light” (kalorije proizvoda su smanjene za 1/3).

KADA je najbolje konzumirati slatkiše?

Ukoliko se koristi keks koji sadrži zaslađivač i slatki alkohol, može se slobodno uzeti za užinu, bez veće opasnosti da će povećati šećer u krvi. Ukoliko se osoba nalazi u prilici da se posluži “običnim, slatkim” slatkišem (parče torte ili kolača), najbolje je da ga uzme posle punog obroka.                                                                                                              Iz obroka tada izbaciti druge ugljene hidrate (hleb, krompir, pirinač), a potruditi se da obrok sadrži mnogo salate, povrća iz grupe A i nešto mesa (najbolje ribe).                                                                        Pošto, nenutritivni zaslađivači ne daju energiju, mnogi slatkiši sadrže i slatki alkohol. Slatki alkoholi (sorbitoll, manitol, ksilitol, laktitol) po hemijskoj strukturi su alkoholi, ali nastali su iz šećera. Nalaze se u prirodi u voću. Ubrajaju se u nutririvne zaslačivače. Daju upola manje kalorija po gramu od šećera. Sporije se resorbuju iz creva (imaju nizak slatki indeks). Ne resorbovani deo se pretvara u debelom crevu u masne kiseline, pa prekomerna upotreba može imati laksativni efekat.                                                                              Slatki alkoholi su otporni na dejstvo bakterija u ustima i ne dovode do karijesa. Koriste se u žvakaćim gumama i bombonama, a na proizvodu može da piše “Ne izaziva karijes” ili “Nekariogeni”.              Veoma sporo podižu šećer u krvi. Za resorpciju slatkih alkohola iz creva nije potreban insulin. U jetri se metabolišu u fruktozu, pa je zato njihovu dalju preradu i iskorišćavanje energije potreban insulin, u sličnoj količini kao za fruktozu. Računaju se u šećerne jedinice. Imaju nizak glikemijski indeks, sličan fruktozi (glikemijski indeks fruktoze je 23, a saharoze 65). Slast im je ista ili manja od šećera.        Primer: Slatkoća sorbitola je 60% slatkoće kristalnog šećera, a ima 1/3 manje kalorija. Sorbitol ima 2.6 kcal po gramu i ne savetuje se veća dnevna upotreba od 30 gr zbog mogućnosti nadimanja i pojave tečnih stolica.

KOME su namenjeni slatkiši sa malo kalorija, šećera i masti?

Ne samo dijabetičarima! Ovakvi slatkiši se preporučuju zdravim osobama, koje žele da ostnu vitke, vitalne i bez karijesa. Gojaznim osobama koje žele da smršaju ili da održavaju postignutu smanjenu težinu. Takođe se savetuju osobama koje pate od hipoglikemije i koje imaju stalnu potrebu za slatkim namirnicama. Konzumiranje običnih slatkiša (čokolade, kolača) jako stimuliše pankreas na lučenje insulina, što 2 časa po uzimanju obroka dovodi do hipoglikemije. Stoga se njima savetuju slatkiši, sa smanjenim sadržajem ugljenih hidrata i zaslađivačem koji u manjoj meri stimuliču pankreas na lučenje slatkiša. Žene sa sindromom policističnih jajnika imaju često povićeni insulin u krvi zbog insulinske rezistencije tkiva. Takve osobe su sklone slatkišima i gojenju, te im se savetuju slatke namirnice i napici bez dodatnog šećera i sa manje kalorija. Osobe koje su imale dijabetes u trudnoći, osobe koje imaju porodičnu sklonost za dijabetes i osobe sa povićenim masnoćama u krvi takođe se savetuju da konzumiraju slatkiše sa zaslađivačem, manje kalorija i masti.

 KOLIKO slatkiša je dozvoljeno?

Važno je proveriti sastav slatkiša sa etikete! Takođe je neophodno živeti planski (šta ćete raditi sledećih 3 sata?) i znati koliko je kalorija i šećernih jedinica dozvoljeno po obroku. Uobičajeno užina sadrži 1 do 2 šećerne jedinice.

Primer: BAMBIJEV DIJABET SENDVIČ KEKS – 1 keks sadrži 74 kcal, 6.5 gr svarljivih ugljenih hidrata, 4.5 gr sorbitola i 3.3 gr masti, što znači da 1 keks ima nešto manje od 1 šećerne jedinice.

Osoba koja je “u pokretu” može da uzme 2 keksa sa čajem za užinu. Ali ako se radi o detetu pred kojim je umereno težak čas fizičkog, ili lakša sportska aktivnost, može da uzme 4 keksa. Ako se radi o sportisti koji ima šećernu bolest, pred trening može da uzme i 6 keksova. Starija osoba uzima 1 keks za užinu. Dovoljno da se zasladi, a da ne “pokvari šećer”!

Koji je slatkiš najbolji?

Najbolji je onaj koji sadrži najmanje kalorija, daju istu slast kao svaki drugi slatkiš, ali sporije podiže šećer u krvi (niži glikemijski indeks) i u mnogo manjoj meri (zbog sadržaja zaslađivača). To može da bude keks, sladoled ili posni kolač sa zaslađivačem. Poželjno je da 100 grama slatkiša sadrži manje od 3 gr masti (“Low fat”), a više od 3 gr biljnih vlakana (“Hign fibre”).

dr Teodora Beljić, Medicinski fakultet, Beograd

Slatki napici sa etiketom “bez šećera” ili “dijet”

Ni ovi napici nisu baš za neograničenu upotrebu osoba koje imaju šećernu bolest. “Dijet” napici sadrže nutritivne zaslađivače i slatki alkohol, pa mogu, ako se neograničeno upotrebljavaju, da podignu šećer u krvi. Napici sa etiketom “bez šećera” podrazumevaju da nije dodat šećer, ali oni i dalje sadrže voćni šećer (fruktozu) iz voća od kojeg su spravljeni. Takvi napici podižu više šećer u krvi od dijet pića. Kod svih kvalitetnih napitaka postoji etiketa! Pravila su ista kao za slatkiše.

DŽERI LUIS –  KRALJ KOMEDIJE POBEĐUJE DIJABETES

Džeri Luis je rođen 16. marta 1926. kao Džozef Levič u  Nnjuarku, Nju Džersi. Pošto su mu oba roditelja radila u šou biznisu, kao zabavljači, puno su putovali a Luis je veći deo svog detinjstva proveo živeći sa rođacima. Dolasci roditelja tokom leta kada su ga obilazili, i njihovi nastupi pred lokalnom publikom,  su imali veliki uticaj na mladog zabavljača. Napustio je srednju školu sa ciljem da putuje i izvodi svoje sopstvene komične predstave

1946. godine je sreo svog partnera Dina Martina koji se pridružio Luisovim nastupima. Do kraja 40-ih Martin i Luis su postali nacionalni najpopularniji dvojac na polju komedije.

1949. godine su debitovali na velikom platnu sa sporednim ulogama u filmu „MY FRIEND IRMA“. Pošto su njihove uloge bile toliko popularne ne samo da su dobili veće uloge nego su snimili 13 komedija za Paramaunt. Pošto su snimili svoj poslednji film „HOLLYWOOD OR BUST“ objavili su razlaz.
Uspeh koji je postigao sa Dinom Martinom je omogućio Džeri Luisu da lako nastavi solo karijeru. Luisova karijera je dostigla neslućene visine i on je potpisao ugovor na deset miliona dolara sa Paramauntom.
1965. godine prelazi u novu filmsku kuću Kolumbija da bi potom se oprobao u različitim delovim filmske industrije.

1981. godine se uspešno vratio kao glumac, scenarista i režiser. Tokom 90-tih je nastavio da radi na filmu i na televiziji.
Džeri Luis se tokom života borio sa rakom prostate, dva infarkta (decembar 1982. i jun 2006.) i dijabetesom – i pobedio!

2003. godine kada su ga pitali o njegovoj bolesti Luis je izjavio: „Imam dijabetes ali volim slatkiše i zbog toga sam upadao u sve vrste nevolja.“
Džeri Luis ima šest sinova iz prvog braka sa Peti Palmer od koje se razveo 1982. godine. Takođe ima ćerku sa sadašnjom suprugom Sendi Pitnik, sedam unučadi i jedno praunuče.

Njegov lični moto iskazuje njegovu stvarnu ljubav prema ljudima: „Kroz ovaj život ću proći samo jednom. Zbog toga svako dobro delo ili pažnju, koje mogu učiniti ili pružiti bilo kom ljudskom biću, dozvolite mi da to bude sada. Nikada više neću proći ovim putem ponovo!“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s